Kompletna sveska spremljena za lako preuzimanje

• Redakcija 2022.

Sadržaj

• Redakcija 2022.

REČ UREDNIKA

• Marija Karanikić Mirić [ Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija ]

Mihailo Konstantinović (1897–1982): pravnik koji je obeležio jednu epohuU članku je dat biografski pregled života i dela Mihaila Kon­stantinovića, profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beo­gradu i dopisnog člana JAZU. Prikazani su njegovo školovanje, univerzitetska i naučna karijera, politički angažman, rad na zakonodavstvu i u stručnim udruženjima. Autor se osvrće kako na doprinos Mihaila Konstantinovića srpskom zakonodavstvu i pravnoj nauci i priznanja koja je zaslužio, tako i na kontroverze njegovog života i rada, te zaključuje da je detaljnije proučavanje njegovog lika i dela svakako neophodno.

• Nina Kršljanin [ Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija ]

Mihailo Konstantinović i preuređenje građanskog prava u srpskom i ranijem jugoslovenskom pravu U srpskoj i ranijoj jugoslovenskoj javnosti relativno malo se znalo o Mihailu Konstantinoviću. Razlog je uglavnom bilo to što je iza sebe ostavio skroman broj radova. Na pitanje jednog mladog pravnika zašto nije napisao više, profesor je odgovorio da mu nije izgledalo da je pisanje komentara o pravu koristan posao u situaciji u kojoj zakoni ne postoje ili nisu na potrebnoj visini. Stoga je odlučio da se posveti pisanju zakonskih nacrta, a ne knjiga o pravu. Između dva rata njegova aktivnost se sastojala u kritici stanja prava i pokušaja da se u Nacrtu građanskog zakonika, nazvanog Predosnova, nametne austrijski Građanski zakonik. Posle Drugog svetskog rata Konstantinović je bio isključivi redaktor prednacrta zakona iz svih oblasti građanskog prava (izuzev stvarnog prava). Znatan broj tih originalnih tekstova je u toku vremena bio izmenjen i dopunjen. Ali činjenica je da i danas značajan deo njegovih ideja uređuje pravne odnose od Kajmakčalana do Karavanki!

• Miodrag Orlić [ Pravnik, Srbija; član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina ]

Mihailo Konstantinović o radu na građanskom zakoniku u međuratnoj Jugoslaviji Tekst je posvećen radu na kodifikaciji građanskog zakonika u međuratnoj Jugoslaviji dugom gotovo deceniju i po, koji, na kraju, nije doveo do usvajanja zakonika i mišljenju Mihaila Konstantinovića o tome radu. Najpre su ukratko izložene činjenice o ambijentu i prilikama u kojima je započet rad na kodifikaciji, o glavnim akterima, njihovim stavovima, metodu kodifikovanja i ishodu toga rada – nastanku Predosnove građanskog zakonika za Kraljevinu Jugoslaviju. Mišljenje Mihaila Konstantinovića o tom radu počinje istorijom nastanka srpskog Građanskog zakonika, kako se desilo da austrijski Građanski zakonik potisne francuski Code civile. Izložen je način na koji je Konstantinović branio svoj stav da je bilo pogrešno što je za osnovu za rad na jedinstvenom građanskom zakoniku bio uzet austrijski Građanski zakonik. Navedeni su Konstantinovićevi razlozi zašto je za osnovu trebalo uzeti Opšti imovinski zakonik za Crnu Goru iz 1888. godine, koji je napisao Valtazar Bogišić.

• Zoran Mirković [ Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija ]

Federalist Mihailo KonstantinovićProfesor Mihailo Konstantinović je zajedno sa svojim kolegama, Mihailom Ilićem i Đorđem Tasićem, savetovao predsednika vlade Dragišu Cvetkovića, koji je inspirisan zamislima kneza-namesnika Pavla, posle komplikovanih pregovora postigao sporazum s vođom najjače hrvatske političke stranke Vlatkom Mačekom. Na osnovu tog sporazuma, koji je sklopljen pri samom kraju avgusta 1939. godine, doneta je Uredba o Banovini Hrvatskoj, kojom je ova stekla poseban položaj u jugoslovenskoj kraljevini. Konstantinović je učestvovao u pregovorima kao ekspert i umnogome doprineo formulisanju teksta te uredbe. Namere tvoraca sporazuma, kao i kneza Pavla, težile su načelnom preuređenju države tako što će biti uveden federalizam. Konstantinović se vrlo mnogo angažovao u tom pogledu i sastavio je nacrt uredbe o Banovini Srpskih Zemalja. Političke prilike i rat omeli su ostvarenje takve zamisli, ali se profesor Konstantinović jasno pokazao kao pristalica federativnog uređenja.

• Dragoljub Popović [ Advokat i univerzitetski profesor, raniji sudija Evropskog suda za ljudska prava, Srbija ]

Uloga Mihaila Konstantinovića u državnom preuređenju Kraljevine JugoslavijeMihailo Konstantinović je poznat pravničkoj i široj srpskoj i jugoslovenskoj javnosti kao jedan od najvećih civilista svog vremena. Zna se i da je obavljao visoke javne funkcije neposredno pre i posle Drugog svetskog rata. Najpre, od 1939. do 1941. godine kao ministar u vladi Cvetković–Maček, potom, kao predsednik Komisije za izradu nacrta Ustava od 1946. godine. Upućenijima je poznato i da je pre Drugog svetskog rata bio učitelj pravnih nauka prestolonaslednika Petra Drugog Karađorđevića. Međutim, ne samo šira već i uža, pravnička javnost nije svesna toga da je Konstantinović bio političar u najboljem smi­slu te reči, istinski državnik, konkretno, glavni arhitekta Sporazuma Cvetković–Maček od 1939. godine, koji je predstavljao pokušaj da se spreči raspad Kraljevine Jugoslavije u izuzetno teškim međunarodnim okolnostima. Ovaj članak ima cilj da osvetli ulogu Konstantinovića u državnom preuređenju Kraljevine Jugoslavije i da ukaže na svu složenost njegove ličnosti koja se iskazala na tom zadatku.

• Tanasije Marinković [ Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija ]

Između ketmana i odbrane univerzitetske profesije: Mihailo Konstantinović u akademskim čistkama četrdesetih godina 20. veka Po uspostavljanju vlasti Komunističke partije Jugoslavije, univerzitetski profesori su bili suočeni s izborom: podići glas protiv diktature uz plaćanje visoke cene, pristupiti KPJ ili prihvatiti obrazac ketmana. Mihailo Konstantinović je bio među malobrojnima koji su pokušavali da pronađu četvrti put: zadržati službu, ne preći na crvenu stranu, a ne ostati zarobljen u ketmanstvu. Takve postupke treba ceniti kao gestove hrabrosti, a ne oportunizma. Konstantinović nije prisustvovao sednici Saveta Fakulteta 1946. godine kada je udaljen Dragoljub Jovanović. Studenti-komunisti su 1947. godini zahtevali uklanjanje profesora Vladisavljevića i Mirkovića. Konstantinović je bio jedan od profesora koji su ih satima branili i bio izložen kritikama kolega komunista. Savet je na kraju prepustio odluku višim vlastima i Vladisavljević i Mirković su otpušteni. Iduće godine represiji je izložen docent Milivoje Marković, koga je, zbog pritiska članova KPJ, branio manji broj kolega. Konstantinović nije govorio, ali nije glasao za isključenje. Najvažnije mu je bilo da sačuva Fakultet.

• Dejan Popović [ Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija ]

Doprinos Mihaila Konstantinovića modernizaciji jugoslovenske privrede – stvaranje Spoljnotrgovinske arbitražeSpoljnotrgovinska arbitraža u Beogradu predstavlja jedno od velikih i trajnih dela koja su ostala iza profesora Mihaila Konstan­tinovića. On je bio jedan od glavnih proponenata njenog osnivanja i njen prvi predsednik. U tom svojstvu, bio je u prilici da usmerava rad Spoljnotrgovinske arbitraže tako da ona što pre dobije poverenje privrednih subjekata i izgradi autoritet i u zemlji i u inostranstvu. Statistike potvrđuju da se beogradska Arbitraža veoma brzo svrstala među vodeće svetske arbitražne institucije i da je postala uticajna i na nacionalnom i na međunarodnom planu. U radu se predstavljaju i analiziraju različiti načini na koje je profesor Konstantinović animirao rad Spoljnotrgovinske arbitraže i njenim uspešnim rukovođenjem započeo moderno doba razvoja jugoslovenskog i srpskog arbitražnog prava.

• Marko Jovanović [ Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija ]

Mihailo Konstantinović o pravu odgovora i zloupotrebi prava odgovora A kao bonus: moje razumevanje instituta odgovoraMihailo Konstantinović je autor prve monografije o pravu odgovora u regionu (1926). Zagovara francuski model odgovora dok domaća literatura, sudovi i jugoslovenski Zakon o štampi 1925 prihvataju nemačko rešenje. Francusko uređenje smatra strožim za štampu a blažim za tražioca odgovara. Zastupa relativni karakter prava odgovora koji se može kontrolisati doktrinom zloupotrebe prava. Autor napisa obrađuje: koliko odgovaraju réponse i inostrani nazivi; koje vrste odgovaraju minimum-pojmu odgovora; koja su prava bliska pravu odgovora a koja različita; funkcija i priroda prava odgovora; izuzeci od prava odgovora i zloupotreba prava kao supsidijerni izuzetak; posebno mesto prava odgovora među subjektivnim pravima; pravo odgovora ne uklapa se u pravnički binarni kod i predstavlja spoj prava i pravne indiferentnosti; poređenje posesorne zaštite i zaštite ličnosti putem odgovora.

• Vladimir V. Vodinelić [ Redovni profesor (u penziji), Srbija ]

Teška poremećenost bračnih odnosa kao brakorazvodni uzrok: kreacija profesora Mihaila KonstantinovićaAutorka analizira tešku poremećenost bračnih odnosa kao brakorazvodni uzrok koji je, zahvaljujući profesoru Mihailu Konstantinoviću, prvi put bio unet u jugoslovenski Osnovni zakon o braku 1946. godine. Tokom vremena, u pravnoj literaturi i sudskoj praksi pojavila su se različita tumačenja nekih spornih pitanja primene te odredbe; u prvom redu o tome da li i supružnik koji je kriv za poremećaj odnosa u braku ima pravo na tužbu za razvod braka, kao i na koji način se uopšte može utvrđivati isključiva krivica za poremećaj bračnih odnosa. S druge strane, nedovoljno precizna odredba o sporazumnom traženju razvoda braka otvorila je put raspravama o tome da li je Osnovni zakon o braku poznavao i sporazumni razvod braka, koji je sudska praksa razrešila tumačenjem da je sporazumno traženje razvoda braka bilo kvalifikovano kao da je reč o institutu sporazumnog razvoda.

• Marija Draškić [ Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija ]

Normativno uobličavanje ugovora o doživotnom izdržavanju u Skici za zakonik o obligacijama i ugovorima i u Prednacrtu građanskog zakonika Republike Srbije Ovaj rad je posvećen uporednoj analizi predloga zakonskog uređenja ugovora o doživotnom izdržavanju u Skici za zakonik o obligacijama i ugovorima i predloga koji je učinjen u Prednacrtu građanskog zakonika Republike Srbije. U tekstu se prikazuje istorija razvoja ugovora o doživotnom izdržavanju u srpskom zakonodavstvu i objašnjavaju okolnosti koje su ga oblikovale i postavile u propis posvećen naslednom pravu. Autor posebno kritikuje predloge u Prednacrtu zato što njegovi redaktori nisu iskoristili priliku da stvore nova pravila koja bi odgovarala savremenim okolnostima već su po inerciji preuzeli postojeća pravila iz Zakona o nasleđivanju, u kojima su odavno uočeni značajni nedostaci. Autor zaključuje da ugovor o doživotnom izdržavanju zavređuje novo i sveobuhvatnije zakonsko uređenje koje bi odgovaralo potrebama prakse i koje bi rešilo dosadašnje dileme.

• Dejan Đurđević [ Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija ]

Pravne garancije prava svojineOve godine se navršava 125 godina od rođenja i 40 godina od smrti Mihaila Konstantinovića, nekadašnjeg redovnog profesora Pravnog fakulteta u Beogradu. Od mnogih tema iz oblasti građanskog prava kojima se prof. Konstantinović bavio, autorka izdvaja institut prava svojine, tačnije pitanje pravnih garancija prava svojine. Baveći se pojmom prava svojine, Konstantinović je otvorio pitanje ograničenja prava svojine te problematizovao ideju o njenoj nepovredivosti. U ovom radu, iako je u osnovi inspirisan Konstantinovićevim redovima o „pitanju svojine“, kako je sam naslovio jedan od svojih članaka posvećenih toj temi, analizira se pojam pravnih garancija prava svojine. Autorka u radu nudi i kriterijume za razlikovanje pojmova ograničenja prava svojine od nekih drugih pojmova, samo naizgled srodnih ovom pojmu, smatrajući da je precizna terminologija osnov sistema koji čini skelet stvarnog prava. Na taj način bi se ključni deo stvarnog prava mogao sistematizovati kroz tri celine: pravo svojine, ograničenja i opterećenja prava svojine.

• Katarina Dolović Bojić [ Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija ]

Konstantinovićeva koncepcija uređenja zastarelosti: da li su ideje o uticaju vremena u pravu izdržale uticaj vremena na pravo?Mihailo Konstantinović je idejni tvorac Zakona o zastarelosti po­traživanja iz 1953. godine. U ovom članku se istražuje na koji način je nadogradio i premašio austrijski Opšti građanski zakonik, koji je do tada važio na velikom delu jugoslovenskih teritorija, bilo neposredno bilo posredstvom koncepata usvojenih u Građanskom zakoniku za Kraljevinu Srbiju. Njegove temeljne ideje su kasnije, uz manje (delimično neosmišljene) izmene, preuzete u Zakon o obligacionim odnosima, tako da nekoliko decenija nije bilo potrebe za većom reformom oblasti zastarevanja. Savremene tendencije u toj oblasti teže unekoliko drugačijoj koncepciji zastarevanja, kojom se još veća pažnja posvećuje uravnoteženju položaja poverioca i dužnika, kao i objedinjavanju sistema. Međutim, treba uzeti u obzir da su one posledica savremenijeg diskursa o ljudskim pravima u privatnom pravu i problema sa primenom delimično zastarelih i nepreglednih pravila o zastarevanju u evropskim pravnim sistemima, gde – za razliku od zemalja nekadašnje Jugoslavije – pravila ponegde nisu osavremenjena sto i više godina.

• Nina Zupan [ Sudija Okružnog suda u Kranju, Slovenija ]

O protivpravnosti cesije u blokadi: prilog teoriji o postojanju zabranjenih ugovora koje ne prati sankcija ništavostiCesija je jedan od uobičajnih poslova u savremenom privrednopravnom prometu. Slično se može reći za ustupanje umesto ispunjenja – posebnu vrstu cesije kada dužnik na ime dugovane činidbe ustupi poveriocu svoje potraživanje. Iz ugla platnog prometa, posredno ispunjenje novčane obaveze putem cesije je načelo dozvoljeno, sa istom pravnom snagom kao i plaćanje putem računa (neposredno ispunjenje novčane obaveze). Prema zakonu, pravna lica i preduzetnici mogu međusobne novčane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverilaca, s tim što takva transakcija nije dopuštena ukoliko su njihovi računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate. Prihvaćeni normativni pristup, bez izrečnog propisivanja građanskopravne sankcije za pravni posao suprotan zabrani, otvara prostor za različita tumačenja, što u srpskom pravu često ne znači ništa drugo do „ustoličenje pravne nesigurnosti“.

• Nenad Tešić [ Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija ]

Oslobađajuće „pristupanje“ dugu: zaboravljeni institut iz Skice za zakonik o obligacijama i ugovorimaSve naše zakonske odredbe u materiji promene dužnika prenete su iz Skice za zakonik o obligacijama i ugovorima. Međutim, tom prilikom je izostavljeno pravilo da poverilac i treće lice mogu izričito da ugovore oslobađajući efekat ugovora o pristupanju dugu. U Skici nije rešeno pitanje može li dužnik tome da se usprotivi. Ne znamo zašto ta odredba Skice nije preuzeta u Zakon o obligacionim odnosima. Ne znamo mnogo ni o tome kako su se razvijali stavovi Mihaila Konstantinovića o promeni dužnika. O tom razvoju postoje samo dva traga: autorizovane Beleške s predavanja koja je Konstantinović držao studentima Pravnog fakulteta u Beogradu i tekst Skice. Zbog toga ovaj rad ima dva cilja. Prvo, da se razmotre promene u shvatanjima Mihaila Konstantinovića od njegovih prvih zabeleženih reči o ustanovi promene dužnika do Skice. I drugo, da se preispitaju smisao i domašaj zapostavljenog pravila o oslobađajućem pristupanju dugu.

• Marija Karanikić Mirić [ Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija ]

Obrisi ustanove prebijanja u srpskom pravuU ovom radu se analiziraju i kritikuju pravila o prebijanju koja su prihvaćena u srpskim propisima i sudskoj praksi. Autor nastoji da pruži celovit prikaz te ustanove tako što će odgovoriti na osnovna pitanja koja se javljaju u vezi sa prebijanjem iz perspektive srpskog prava. U istraživanju su uzeti u obzir vodeći akademski predlozi koji se tiču ustanove prebijanja, te zakonski propisi, iskustvo i teorijska razmatranja iz pravnih sistema koji su bliski srpskom pravu i mogu da mu posluže kao uzor. Autor zaključuje da su pravila Zakona o obligacionim odnosima adekvatna i jasna, ali da se koncepcija prebijanja koja je postavljena u toj kodifikaciji napušta u evropskoj pravnoj teoriji i da zato treba razmišljati o njenoj temeljnoj reformi. Kao najslabiju tačku srpskih pravila o prebijanju autor ističe prebijanje u parničnom postupku koje se izdvojilo u posebnu vrstu prebijanja, čime je narušena ideja o jedinstvenoj materijalnopravnoj ustanovi prebijanja.

• Miloš Vukotić [ Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija ]

Prinudni propisi u novijoj domaćoj sudskoj i ugovornoj praksiSloboda ugovaranja i dispozitivne norme zakona karakteristične su za ugovorno pravo. Imperativne su izuzetak i njihovo kršenje vodi nevažnosti ugovora ili drugim posledicama. Otuda je u svakom konkretnom slučaju bitno utvrditi da li je norma ugovornog prava koju treba primeniti dispozitivna ili imperativna. U skladu sa slobodom ugovaranja, u zakonu se polazi od pretpostavke da su norme dispozitivne, izuzetak treba utvrditi. U pojedinim slučajevima praksa se kolebala, a sudovi su stav da su u pitanju imperativne norme branili neprihvatljivim argumentom da zakonom nije izričito dozvoljeno drugačije ugovaranje. Suprotno, u pojedine međunarodne ugovore, za koje je kao merodavno ugovoreno pravo Srbije, naročito o prodaji udela u privrednom društvu, sve češće se unose ustanove koje potiču iz anglosaksonskog prava, Representations and Warranties i Put option. Praksa tada nije uvek spremna da prepozna i primeni imperativne norme srpskog prava. U članku se kritički analiziraju primeri takve prakse.

• Dragor Hiber [ Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija ]

Raskid ugovora: Skica i Zakon o obligacionim odnosimaČlanak sadrži analizu regulisanja raskida ugovora zbog povrede u jugoslovenskom Zakonu o obligacionim odnosima (1978) i njegovom nacrtu, tzv. Skici (1969), koju je pripremio Mihailo Konstantinović. U oblasti raskida ugovora Konstantinović se u Skici ugleda prvenstveno na Jednoobrazni zakon o međunarodnoj prodaji pokretnih stvari (ULIS 1964), koji je za ono vreme predstavljao modernu regulativu. Osim toga, Konstantinović je u Skicu uvrstio i prestanak ugovora zbog nemogućnosti ispunjenja ugovora koji savremena zakonodavstva danas više ne poznaju. Regulativa u Skici se ne zasniva na jednoobraznom pojmu povrede ugovora već posebno tretira neispunjenje ugovora (docnju), ispunjenje ugovora s nedostatkom i nemogućnost ispunjenja ugovora. Zakonodavna komisija, koja je prerađivala Skicu očuvala je njenu osnovnu strukturu, uključujući razlikovanje nekoliko vrsta povrede ugovora, a u regulisanju raskida načinila je nekoliko izmena koje, u poređenju sa savremenim uređenjima ugovornog prava, spadaju u nedostatke ZOO.

• Damjan Možina [ Pravni fakultet Univerziteta u Ljubljani, Slovenija ]

Odgovornost za nedostatke kod ugovora o kupoprodaji stvari s digitalnim elementimaU radu je prikazan institut odgovornosti za materijalne nedostatke u vezi sa stvari s digitalnim elementima. Hrvatsko pravo nedavno je reformirano na tom području zbog implementacije Direktive 2019/771 Europske unije, pa su u radu analizirana pravila prava EU te odredbe ZOO-a. Ukratko je objašnjeno kako je provedena implementacija Direktive 2019/771 te s njom komplementarne Direktive 2019/770 ne samo u hrvatskom pravu, već i u još nekim nacionalnim pravnim porecima država članica EU. Težište rada je na specifičnostima odgovornosti za materijalne nedostatke stvari s digitalnim elementima, pa su stoga analizirani pojam stvari s digitalnim elementima, pravila o nedostacima takvih stvari, ažuriranje stvari s digitalnim elementima te nedostaci kod ugovora kojima se ugovara kontinuirana isporuka digitalnih sadržaja odnosno digitalnih usluga.

• Saša Nikšić [ Pravni fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Hrvatska ]

O načinu uređenja prekomernog oštećenja u našem pravu i odnosu sa srodnim ustanovamaJoš 1954. godine, u radu posvećenom prekomernom oštećenju, Konstan­tinović je pokrenuo važna pitanja načina uređenja te ustanove. Imajući u vidu razmimoilaženja u stavovima u posleratnoj sudskoj praksi, Konstantinović je smatrao da je važno da iznese argumente u prilog shvatanju da bi ta ustanova trebalo da bude uređena po objektivnom principu, u skladu sa rešenjem koje je bilo predviđeno srpskim Građanskim zakonikom. Međutim, donošenjem Zakona o obligacionim odnosima izvršena je reforma ustanove prekomernog oštećenja čime je, između ostalog, pravo na poništenje uslovljeno zahtevom da se oštećeno lice u momentu zaključenja ugovora nalazilo u zabludi o pravoj vrednosti prestacije. Autor u ovom radu postavlja pitanje da li je drugačijim pozitivnopravnim rešenjem učinjen napredak ili se njemu mogu izneti i ozbiljne kritike. U pokušaju da dođe do odgovora, autor najpre analizira način uređenja prekomernog oštećenja u uporednom pravu, a potom argumentovano utvrđuje prednosti i nedostatke uređenja prekomernog oštećenja po objektivnom, odnosno subjektivnom principu.

• Snežana Dabić Nikićević [ Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija ]

Aktuelnost razlikovanja prava na naknadu štete i prava na osiguranu sumu u delu Mihaila Konstantinovića: klasični instituti i moderno pravo osiguranjaAutorka nastoji da dokaže da razlikovanje prava na naknadu štete i prava na osiguranu svotu, kao preduslov održivog razvoja osiguranja, postoji u delu profesora Kontantinovića. Iako u Skici za zakonik o obligacijama i ugovorima nisu regulisane sve vrste osiguranja koje čine aktuelnu pravnu stvarnost, naš uvaženi profesor kristalno jasno objašnjava da „osigurana suma koju oštećenik dobija od Državnog osiguravajućeg zavoda ne zamenjuje naknadu na koju on ima pravo po opštim pravilima o naknadi prouzrokovane štete od onoga koji je odgovoran za tu štetu“. Ta formulacija predstavlja azbuku osiguranja, čija se aktuelnost nije izgubila ni danas. Štaviše, u fokusu je više nego ikada. Osloncem u delu profesora Konstantinovića, autorka argumentuje da je srpski regulatorni okvir – koji sva osiguranja posmatra iz skučene vizure imovinskih ili osiguranja lica – ograničavajući faktor razvitka tržišta osiguranja. Favorabilan pravni okvir ne ograničava usluge osiguranja prema vrsti osiguranja već uvažava tip pokrića i karakter ugovorene prestacije.

• Nataša Petrović Tomić [ Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija ]

Ugovor o komisionu – neka otvorena pitanjaUgovor o komisionu zanimljiv je stoga što komisionar deluje u svoje ime, a za račun komitenta. Način regulisanja komisiona u Zakonu o obligacionim odnosima otvorio je neka pitanja od praktičnog značaja koja su u doktrini i praksi naišla na različite stavove. U radu se posvećuje pažnja nekim pitanjima koja smatramo naročito interesantnim, a koja, čini se, u poslednje vreme nisu podrobnije razmatrana u nas: sadržina i domašaj komisionarove obaveze da postupa po uputstvima komitenta, komitentova prava u pogledu stvari i potraživanja koja je komisionar stekao ili se kod njega nalaze, implikacije načina na koji Zakon štiti komitenta u slučaju komisionarovog stečaja i posledice komisionarovog kašnjenja u isplati naplaćene cene ili čak neovlašćene upotrebe komisionarevih sredstava.

• Vladimir Pavić [ Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija ]
• Miloš Živković [ Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija ]