Архив 1906-1948 ✲

ИЗ ИСТОРИЈЕ АРХИВА

Речима некадашњег Уредништва Анала:

„Наставници и сарадници Правног факултета у Београду покренули су 1953. године Анале као гласило научне мисли у правним и друштвеним наукама. Основну структуру и најважнија обележја, што ће у основи бити сачувано и до данас, одредио је тадашњи главни уредник Михаило Константиновић.

Али, прави почетак сеже много даље у прошлост. Године 1906. Коста Кумануди, ванредни професор и Драгољуб Аранђеловић, доцент, покренули су Архив за правне и друштвене науке, као орган Правног факултета Београдског универзитета. Часопис је издавао Геца Кон у Кнез Михаиловој улици 34 у Београду. Од тада па до 1941. године Архив није излазио једино за време Првог светског рата. У том раздобљу главни уредници часописа били су Чедомир Митровић, Михаило Илић и Ђорђе Тасић.

И избијање Другог светског рата утицало је на излажење часописа. Уредништво је успело да изда трећи број Архива за 1941. годину крајем марта месеца. У априлу је већ био рат.

После рата, 1945. године главни уредник Архива био је Јован Ђорђевић, продекан Правног факултета у Београду. У првом броју уредништво је записало следеће: ‘Архив се појављује под својим старим именом, јер оно претставља назив једног научног часописа који је имао леп углед и ауторитет у широким круговима наших правника. Он је био и остао лепа тековина наше младе друштвене науке. Али задржавање старог имена нашем часопису не значи и не сме значити да смо ми приступили настављању Архива са некада владајућим погледима и схватањима о улози правника и значају и смислу права. Државна организација и друштвено-политичка атмосфера у којој данас живимо у многим тачкама суштаствено је различита од атмосфере и правног поретка старе Југославије. Архив је у старој Југославији, то му служи на част и оправдава његово настављање, имао према држави један критичарски, негативан став. Тако је он указивао на противуставне и противзаконите поступке и акте властодржаца старе Југославије. Он је доказивао противуставност злогласне Обзнане и оспоравао правни и законити карактер многим законодавним и административним мерама ранијег поретка.’

Архив је, с овим смерницама, мењао свој изглед и свој карактер. Године 1946. главни уредник постао је Моша Пијаде и часопис је почео да се удаљава од Правног факултета и његових наставника. Године 1949. Архив је и званично постао орган Удружења правника Југославије, коме је била намењена улога да послужи политичким и партијским циљевима у овом, новом, раздобљу. Код професора Правног факултета у Београду расло је осећање нелагодности при помисли да треба да објављују своје прилоге у часопису, у коме би заједно стајали политички реферати и научне студије.

Отуда је настала потреба за новим гласилом у коме ће сарађивати наставници, асистенти, други научни радници и истраживачи у области права и друштвених наука, судије, адвокати и други правници, који имају да саопште правничкој и широј јавности, мисли од значаја за правне и друштвене науке.

И тако се по други пут родио часопис универзитетских наставника права, сада под именом Анали Правног факултета у Београду.“

Миодраг Орлић,
Реч уредништва, Анали 1–2/2003

Прогрес дигитализације часописа
Архив 1906-1948

  • Обрађено
  • Преостало

„Први факултетски часопис био је Архив за правне и друштвене науке, који је као „орган Правног факултета Универзитета Београдског” излазио у три кола. Разлог томе су светски ратови, за време којих Архив није излазио. На самом почетку трећег кола, Архив 1946. мења издавача – уместо Правног факултета у Београду, његов издавач постаје Удружење (савез) правника Југославије. И данас је Архив орган тог Удружења. Док је био орган Правног факултета у Београду, Архив је имао следеће главне и одговорне уреднике: Косту Куманудија, Драгољуба Аранђеловића, Чедомиља Митровића, Михаила Илића, Ђорђа Тасића и Јована Ђорђевића. Пошто је остао без свог часописа, Правни факултет у Београду је, иницијативом групе наставника предвођених проф. Михаилом Константиновићем, покренуо нови часопис – Анале Правног факултета у Београду.“

Ратко Марковић,
Повест факултетског часописа,
Анали 1–3/1991