Комплетна свеска - спремљена за лако преузимање

• Редакција 2021. године

САДРЖАЈ

• Редакција 2021. године

НЕКЕ МЕТОДОЛОШКЕ ДИЛЕМЕ У УПОРЕДНОМ ПОРЕСКОМ ПРАВУС обзиром на то да се упоредно право, као наука и метод, током већег дела ХХ века развијало првенствено као упоредно приватно право, са каснијим укључивањем уставног, управног и кривичног права, упоређивање националних пореских система ‒ ако се изузму малобројни пионирски радови ‒ било је донедавно маргинално. Посебно су запо­стављана истраживања метода примереног упоредном пореском праву. Полазећи од става да се метод у упоредноправном истраживању своди на технику поређења, аутори су размотрили дилему да ли је полазна основа за компарацију претпоставка о сличности или о разликама. Из различитости тих претпоставки развила су се два основна методолошка приступа у упоредном (пореском) праву – функционализам (заснован на претпоставци о сличностима) и приступ културних ра­злика, из којег је касније настао критички приступ. Пошто су анализирали предности и недостатке оба приступа, аутори су разрадили основе „културног функционализма“, заснованог на укључивању културног контекста у истраживање начина на које пореска права која се упоређују решавају дате проблеме.

• Дејан Поповић [ Правни факултет Универзитета у Београду, Србија ]
• Гордана Илић-Попов [ Правни факултет Универзитета у Београду, Србија ]

VIRTUAL ARBITRATION HEARINGS: THE NEW NORMAL?This paper addresses the notion and legal framework for virtual hearings in international arbitration. The authors first examine the existing laws in different jurisdictions and how they tackle the issue both when it comes to litigation and when it comes to arbitration, followed by analyses of various institutional arbitration rules, including recent changes thereof and pertinent case law on the matter. They further examine the general idea of a virtual setting for the hearing against legal and technical objections frequently encountered in practice. In particular, the interplay of technical capabilities and legal standards such as “due process” and the “right to present one’s case” is assessed. Finally, the authors identify possible pathways to replacing the classical in-person hearing with the virtual one and the key legal and practical considerations to be assessed before deciding to proceed with it.

• Vladimir PAVIĆ [ University of Belgrade Faculty of Law, Serbia; Vice-President of Belgrade Arbitration Center, Serbia ]
• Milena ĐORĐEVIĆ [ University of Belgrade Faculty of Law, Serbia; Member of the ICC International Court of Arbitration ]

ПРОТАГОРА И КАЛИКЛЕ: ПОЛИТИЧКИ ПРЕОБРАЖАЈ ПОЛИСА И ДВА СОФИСТИЧКА ОДЈЕКА У ПЛАТОНОВИМ ДЕЛИМАПоредећи Протагорину и Каликлову аргументацију из Платонових списа Протагора и Горгија, настојим да прикажем два софистичка одговора на нека питања која су поставиле друштвене прилике у Атини V века пре нове ере. Ставови двојице мислилаца саздани су од подударних градивних елемената: 1) посматрања човека као бића вођеног тежњом ка задовољству и жељом да избегне бол; 2) концептуалног раздвајања природе од закона; 3) моралног суда који своје упоришне критеријуме проналази у природи; 4) захтева да се закон уподоби природним мерилима правде и исправног живота. Кључно место разликовања може се пронаћи у Протагорином миту, на месту на којем он упућује на разлике између природних мерила која приписујемо само људима и оних која повезујемо са остатком природног света. Та разлика чини исходе са­свим другачијим: Протагорин демократски човек који настоји да утиче на исходе колективног политичког одлучивања у егалитарној заједници супротстављен је Каликловом аристократи који (треба да) влада над слабијима од себе.

• Марко Симендић [ Факултет политичких наука Универзитета у Београду, Србија ]

ЕКДИК (ДЕФЕНСОР ЦИВИТАТИС) У РИМСКОМ ЦАРСТВУ И ВИЗАНТИЈИТоком V и VI века мењају се надлежности дефенсора цивитатиса (грч. синдик, екдик), сходно друштвено-политичком контексту. Након владавине цара Јустинијана I улога дефенсора се смањује, а утицај епископа у правним питањима јача. Вероватна последица тог процеса је нестанак екдика – дефенсора са подручја управе и судства, који се догодио, како се традиционално сматра, током VI и VII века. Закључци до којих се у раду дошло сведоче у прилог тези да су се екдици у Источном римском царству задржали све до VIII, а могуће и IX века. У неким крајевима Царства тај процес је био продужен и до X века, што је доказано ранијим проналасцима печата Херсона. У раду су коришћени метод језичког тумачења средњовизантијских правних збирки и историјско-компаративни метод, којим су се препознавале грчке позајмице старијских римских одредаба.

• Тамара Илић [ Византолошки институт САНУ; Правни факултет Универзитета Унион, Србија ]

ПРАВНЕ, СОЦИЈАЛНЕ И ЕТИЧКЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ ЕДИТОВАЊА ХУМАНОГ ГЕНОМА ПРИМЕНОМ ТЕХНОЛОГИЈЕ CRISPR/Cas9Откриће технологије CRISPR/Cas9 произвело је револуцију у хуманој медицини, због доступности, ефективности и ниских трошкова, чиме су отворена бројна питања. С обзиром на то да применом те технологије можемо да програмирамо своју будућу децу и да значајно продужимо животни век, постављамо питање да ли то треба да допустимо. Полазна основа предметног истраживања је одређивање граница правне допуштености, односно етичке оправданости тог поступка, сагледавањем савремених правнотеоријских становишта, етичких вредности и друштвеног значаја. У раду се применом нормативног, компаративног и социолошког метода анализира утицај развоја биотехнологије, у контексту генетичких интервенција, на редефинисање регулаторног оквира. Критично сагледавање у контексту правног нормирања генетичких интервенција на герминативним ћелијама, те задовољење интереса свих учесника, дефинисано је као основни предмет истраживања, који ће бити разматран сходно холистичком приступу остваривању људских права.

• Ранко Совиљ [ Институт друштвених наука у Београду, Србија ]
• Сања Стојковић Златановић [ Институт друштвених наука у Београду, Србија ]

RULE OF LAW THROUGH THE MIRROR GLASS – IS THE NEW 2020 ENLARGEMENT METHODOLOGY A PRE-ACCESSION TEU ARTICLE 7 MECHANISM?The rule of law in the EU is a very complex concept due to its nature, different understanding and its diverse practical implementation, which has led to rule of law backsliding. In parallel, the rule of law represents a crucial pillar of the conditionality policy of new accession processes. The EU’s recent enlargement methodology introduced more stringent and conditional criteria for progress. This resulted in similarities between TEU Article 7 sanctioning mechanism and the new enlargement methodology that implies elaborate sanctions approach for candidate countries in cases of values’ breaches, backsliding, stagnation and lagging behind. The EU polity has, therefore, taken advantage of the empiric knowledge about the rule of law within its own borders and in the enlargement countries, constantly moving between the thin and the thick concept of the rule of law. The two processes have been feeding into each other, therefore, resulting in a growing convergence.

• Aleksandar Andrija PEJOVIĆ [ Team Leader of the EU Funded Project – EU for Justice – Support to Chapter 23, Montenegro ]

THE LEGAL BALANCE BETWEEN LIBERTY AND EQUALITYThe paper explores the specific legal balance between liberty and equality, distinguishing it from political theories and constitutional settings, where they are often considered in opposition. In order to find the specific legal balance between liberty and equality, and after identifying some of their relevant meanings for the purpose, it becomes necessary to focus on the rule of law, and to examine the relationship between liberty and equality in its different versions. Once the core meaning of the rule of law in terms of liberty and equality is enucleated, it is possible to consider extending it to the international field.

• Isabel TRUJILLO [ Department of Law, University of Palermo, Palermo, Italy ]

ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ЕКОНОМСКЕ ТЕОРИЈЕ РЕГУЛАЦИЈЕ

• Борис БЕГОВИЋ [ Правни факултет Универзитета у Београду, Србија ]

Lattmann, Christopher. 2019. Der Teufel, die Hexe und der Rechtsgelehrte. Crimen magiae und Hexenprozess in Jean Bodins „De la Démonomanie des Sorciers“, Studien zur europäischen Rechtsgeschichte, 318. Klos-termann: Frankfurt a. M., XVI + 390.

• Зоран С. Мирковић [ Правни факултет Универзитета у Београду, Србија ]

Kahneman, Daniel, Olivier Sibony, Cass R. Sunstein. 2021. Noise: A Flaw in Human Judgement. New York, Boston, London: The Little, Brown Spark, 464.

• Nikola Ilić [ University of Belgrade Faculty od Law, Serbia ]

Straumann, Tobias. 2019. 1931: Debt, Crisis, and the Rise of Hitler. Oxford: Oxford University Press, 240.

• Борис БЕГОВИЋ [ Правни факултет Универзитета у Београду, Србија ]

Цветковић Ђорђевић, Валентина. 2020. Negotiorum gestio у римском праву с освртом на српско право. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду, 122.

• Самир Аличић [ Департман за правне науке Државног универзитета у Новом Пазару, Србија; Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Босна и Херцеговина ]