Редакција /
др Марија Караникић Мирић [главни и одговорни уредник]
Чланови / др Борис Беговић (заменик главног уредника), др Зоран Томић, др Небојша Јовановић, др Горан Илић, др Бојан Милисављевић, др Војислав Станимировић, др Данило Вуковић
Секретари / Никола Илић, Новак Вујичић
Технички уредник / Милена Митровић
- Аутор /
- Редакција 2021. године
- ДОДАТАК /
САДРЖАЈ
Аутор /- Редакција
- ЧЛАНАК /
INCONSISTENT ADJUDICATION – A VIOLATION OF THE RIGHT TO FAIR TRIAL UNDER THE EUROPEAN CONVENTION ON HUMAN RIGHTSThe ECtHR does not review decisions of national courts of the States Parties to the European Convention. However, it has developed a pattern in its case law to find a violation of the Convention on the grounds that the fair hearing lacked if there was a case law inconsistency at the level of national jurisdiction. The ECtHR case law was settled in a Grand Chamber case against Turkey in 2011. To find a violation under Article 6 of the Convention the ECtHR requires two tests. Firstly, it must establish the existence of a profound and long-standing inconsistency in the domestic case law, and secondly, the ECtHR rais-es the issue of a mechanism aimed at removing the inconsistency. If the mechanism does not exist, or if it applied ineffective-ly, the ECtHR finds a violation of human rights. The author suggests the ECtHR should revisit its jurisprudence.
Аутор /- ЧЛАНАК /
УСТАВОТВОРСТВО ПРЕ 100 ГОДИНА: ШТАМПА ПРЕМА ВИДОВДАНСКОМ УСТАВУУ чланку који се објављује поводом 100 година од доношења Видовданског устава, аутор се бави једним од кључних института овог документа – слободом штампе. На основу дискусија у Уставном одбору и пленуму Уставотворне скупштине, аутор закључује да су одредбе Видовданског устава о штампи, настале аутократизацијом одређених одредби Устава Србије од 1903. У чланку се нарочито анализирају ограничења штампе уведена „прелазним наређењима“ Видовданског устава, путем заобилазне цензуре и инкриминације „верског или племенског раздора или мржње против државе“.
- ЧЛАНАК /
ЗАКОНСКА ПРЕТПОСТАВКА КРИВИЦЕ У СРПСКОМ ОБЛИГАЦИОНОМ ПРАВУСубјективна неуговорна (деликтна) одговорност за штету условљена је штетом, узрочнном везом и кривицом. Све те услове доказује оштећени (систем доказане кривице) јер се одговорност за штету не претпоставља. Али, постоји и оборива претпоставка кривице, којом се доказ непостојања кривице преваљује на штетника (систем претпостављене кривице). Систем доказане кривице преовлађује, док је систем претпостављене кривице прихваћен у мањем броју законодавстава (раније совјетско и актуелно руско право, а затим и некадашње југословенско и актуелно право бивших југословенских република). Једино су редактори српског Преднацрта грађанског законика предложили враћање на систем доказане кривице. У раду су најпре изложени историjски осврт на примену система доказане кривице и законска решења из југословенског права пре и после доношења Закона о облигационим односима, да би се, потом, критички анализирали систем доказане и систем претпостављене кривице. На крају рада је закључно разматрање у којем се, уз сумирање њихових особености, потенцирају предности система претпостављене кривице.
- ЧЛАНАК /
КРИПТОВАЛУТЕ У ИСЛАМСКОМ ФИНАНСИЈСКОМ СИСТЕМУ КРОЗ ПРИЗМУ ШЕРИЈАТСКОГ ПРАВАКреирањем криптовалута отпочела је нова ера у еволуцији новца. У криптовалутном систему државе немају примат над монетарним токовима већ се он налази у рукама учесника у криптовалутном систему. Тиме је омогућена „демократизација“ новца, али су отворена и бројна питања која је неопходно разрешити како би се потпуно искористио потенцијал криптовалута. Мећу њима се посебно истичу питања укључивања криптовалута у монетарну политику, рачуноводственог и пореског третмана криптовалута и спречавања потенцијалних злоупотреба. Шеријатски стручњаци се, пак, баве криптовалутама са аспекта њихове шеријатске ваљаности, у вези са чиме постоје следбеници доктрине о шеријатској неисправности криптовалута, с једне стране, и следбеници доктрине о шеријатској ваљаности криптовалута, с друге стране. У овом раду ћемо анализирати третман новца у исламском учењу и пракси, концепцију криптовалута, изазове њихове практичне примене и аргументе које у прилог свом ставу о шеријатској (не)исправности криптовалута износе шеријатски стручњаци
- ЧЛАНАК /
ЕНКРИПЦИЈА МОБИЛНОГ ТЕЛЕФОНА КАО ПРЕПРЕКА ОТКРИВАЊУ И ДОКАЗИВАЊУ КРИВИЧНИХ ДЕЛА – ОСВРТ НА УПОРЕДНА РЕШЕЊАРачунарски подаци са доказним потенцијалом налазе се у све већем броју извора, међу којима су од посебног значаја паметни мобилни телефони. Када надлежни органи, за потребе откривања и доказивања кривичних дела, прикупљају из овог уређаја податке, потенцијалне електронске доказе, сусрећу се са више нормативних и практичних изазова, а један од отежавајућих фактора је енкрипција целог интерног складишта података. Неретко они имају одговарајуће овлашћење за остваривање приступа садржају мобилног телефона, али им недостају техничке могућности да, без поседовања кључа за декрипцију, остваре приступ и прикупе податке у читљивом облику. Иако се функција енкрипције не може и не сме занемарити у савременом дигиталном окружењу, она има опструктивно дејство на кривичну истрагу. Међутим, ову препреку надлежни органи могу превазићи применом других одговарајућих мера и радњи. У раду аутор анализира тактике и технике, односно мере и радње за остваривање приступа садржају мобилног телефона заштићеног енкрипцијом и разматра правне основе за њихову примену.
- СЕЋАЊЕ /
СТЕФАН АНДОНОВИЋ (1991‒2021)
The ECtHR does not review decisions of national courts of the States Parties to the European Convention. However, it has developed a pattern in its case law to find a violation of the Convention on the grounds that the fair hearing lacked if there was a case law inconsistency at the level of national jurisdiction. The ECtHR case law was settled in a Grand Chamber case against Turkey in 2011. To find a violation under Article 6 of the Convention the ECtHR requires two tests. Firstly, it must establish the existence of a profound and long-standing inconsistency in the domestic case law, and secondly, the ECtHR rais-es the issue of a mechanism aimed at removing the inconsistency. If the mechanism does not exist, or if it applied ineffective-ly, the ECtHR finds a violation of human rights. The author suggests the ECtHR should revisit its jurisprudence.
© 1953 - 2026 ·