Чланак
дец 29
Назад

УЛОГА МИХАИЛА КОНСТАНТИНОВИЋА У ДРЖАВНОМ ПРЕУРЕЂЕЊУ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Танасије Маринковић

10.51204/Anali_PFBU_22MK05A
САЖЕТАК /

Михаило Константиновић је познат правничкој и широј српској и југословенској јавности као један од највећих цивилиста свог времена. Зна се и да је обављао високе јавне функције непосредно пре и после Другог светског рата. Најпре, од 1939. до 1941. године као министар у влади Цветковић–Мачек, потом, као председник Комисије за израду нацрта Устава од 1946. године. Упућенијима је познато и да је пре Другог светског рата био учитељ правних наука престолонаследника Петра Другог Карађорђевића. Међутим, не само шира већ и ужа, правничка јавност није свесна тога да је Константиновић био политичар у најбољем сми­слу те речи, истински државник, конкретно, главни архитекта Споразума Цветковић–Мачек од 1939. године, који је представљао покушај да се спречи распад Краљевине Југославије у изузетно тешким међународним околностима. Овај чланак има циљ да осветли улогу Константиновића у државном преуређењу Краљевине Југославије и да укаже на сву сложеност његове личности која се исказала на том задатку.

ЧЛАНАК ЈЕ РАСПОЛОЖИВ НА /
Ћирилици   Латиници  
РЕФЕРЕНЦЕ /
  1. Балфур, Нил, Сели Мекеј. 1990. Кнез Павле Карађорђевић – једна закаснела биографија, превод Ћурица Крстић. Београд: Литера – Књижевно-издавачка задруга.
  2. Бобан, Љубо. 1965. Споразум Цветковић–Мачек. Београд: Институт друштвених наука.
  3. Djokić, Dejan. 2003. (Dis)Integrating Yugoslavia: King Alexander and Interwar Yugoslavism. 136–156. Yugoslavism – Histories of a Failed Idea 1918–1992, ed. Dejan Djokić. London: Hurst and Company.
  4. Enciklopedija leksikografskog zavoda. 1967. Mihailo Konstantinović. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod.
  5. Јанковић, Драгослав, Мирко Мирковић. 1997. Државноправна историја Југославије. Београд: Издавачка кућа „Драганић“.
  6. Јовановић, Слободан. 1991. Из историје и књижевности II (Сабрана дела Слободана Јовановића, том ХII, прир. Радован Самарџић, Живорад Стојковић). Београд: Београдски издавачко-графички завод, Југославијапублик, Српска књижевна задруга.
  7. Јовић, Дејан. 2003. Југославија – држава која је одумрла. Загреб, Бео­град: Прометеј – Самиздат Б92.
  8. Константиновић, Михаило. 3–4/1982. Југословенски грађански законик – Аустријски или Црногорски законик? Анали Правног факултета у Београду 30: 384–396.
  9. Константиновић, Михаило. 1998. Политика споразума – Дневничке белешке 1939–1941, Лондонске белешке 1944–1945. Нови Сад: Агенција „Мир“.
  10. Лукић, Радомир. 1–2/1982. In memoriam професору др Михаилу Константиновићу. Анали Правног факултета у Београду 30: 5–7.
  11. Мала енциклопедија Просвета – Општа енциклопедија. 1986. Михаило Константиновић. Београд: Просвета.
  12. Маринковић, Танасије. 2020. Уставни идентитет видовданске Југославије. 95–121. Сто година од уједињења – формирање државе и права, ур. Борис Беговић, Зоран С. Мирковић. Београд: Правни факултет Универзитетa у Београду.
  13. Марковић, Ратко. 2015. Уставно право. 20. издање. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду, Досије студио.
  14. НИН. 1971. Споразум Цветковић-Мачек у мемоарима актера (4). 29. август.
  15. Орлић, Миодраг В. 2006. Скица за портрет тројице професора Грађанског права. 47–52. Сто шездесет пет година Правног факултета Универзитета у Београду, ур. Јовица Тркуља. Београд: Правни факултет Универзитетa у Београду.
  16. Перовић, Латинка. 2015. Доминантна и нежељена елита – белешке о интелектуалној и политичкој елити у Србији (XX–XXИ век). Београд: Дан-граф Београд, Нови Сад: Јавна медијска установа Радио-телевизија Војводине.
  17. Поповић, Драгољуб. 2008. Скице правничких портрета. Београд: Правни факултета Универзитета у Београду – Службени гласник.