Комплетна свеска спремљена за лако преузимање

• Редакција 2022.

Садржај

• Редакција 2022.

РЕЧ УРЕДНИКА

• Марија Караникић Мирић [ Правни факултет Универзитета у Београду, Србија ]

Михаило Константиновић (1897–1982): правник који је обележио једну епохуУ чланку је дат биографски преглед живота и дела Михаила Кон­стантиновића, професора Правног факултета Универзитета у Бео­граду и дописног члана ЈАЗУ. Приказани су његово школовање, универзитетска и научна каријера, политички ангажман, рад на законодавству и у стручним удружењима. Аутор се осврће како на допринос Михаила Константиновића српском законодавству и правној науци и признања која је заслужио, тако и на контроверзе његовог живота и рада, те закључује да је детаљније проучавање његовог лика и дела свакако неопходно.

• Нина Кршљанин [ Правни факултет Универзитета у Београду, Србија ]

Михаило Константиновић и преуређење грађанског права у српском и ранијем југословенском праву У српској и ранијој југословенској јавности релативно мало се знало о Михаилу Константиновићу. Разлог је углавном било то што је иза себе оставио скроман број радова. На питање једног младог правника зашто није написао више, професор је одговорио да му није изгледало да је писање коментара о праву користан посао у ситуацији у којој закони не постоје или нису на потребној висини. Стога је одлучио да се посвети писању законских нацрта, а не књига о праву. Између два рата његова активност се састојала у критици стања права и покушаја да се у Нацрту грађанског законика, названог Предоснова, наметнe аустријски Грађански законик. После Другог светског рата Константиновић је био искључиви редактор преднацрта закона из свих области грађанског права (изузев стварног права). Знатан број тих оригиналних текстова је у току времена био измењен и допуњен. Али чињеница je да и данас значајан део његових идеја уређује правне односе од Кајмакчалана до Караванки!

• Миодраг Орлић [ Правник, Србија; члан Академије наука и умјетности Републике Српске, Република Српска, Босна и Херцеговина ]

Михаило Константиновић о раду на грађанском законику у међуратној Југославији Текст је посвећен раду на кодификацији грађанског законика у међуратној Југославији дугом готово деценију и по, који, на крају, није довео до усвајања законика и мишљењу Михаила Константиновића о томе раду. Најпре су укратко изложене чињенице о амбијенту и приликама у којима је започет рад на кодификацији, о главним актерима, њиховим ставовима, методу кодификовања и исходу тога рада – настанку Предоснове грађанског законика за Краљевину Југославију. Мишљење Михаила Константиновића о том раду почиње историјом настанка српског Грађанског законика, како се десило да аустријски Грађански законик потисне француски Code civile. Изложен је начин на који је Константиновић бранио свој став да је било погрешно што је за основу за рад на јединственом грађанском законику био узет аустријски Грађански законик. Наведени су Константиновићеви разлози зашто је за основу требало узети Општи имовински законик за Црну Гору из 1888. године, који је написао Валтазар Богишић.

• Зоран Мирковић [ Правни факултет Универзитета у Београду, Србија ]

Федералист Михаило КонстантиновићПрофесор Михаило Константиновић је заједно са својим колегама, Михаилом Илићем и Ђорђем Тасићем, саветовао председника владе Драгишу Цветковића, који је инспирисан замислима кнеза-намесника Павла, после компликованих преговора постигао споразум с вођом најјаче хрватске политичке странке Влатком Мачеком. На основу тог споразума, који је склопљен при самом крају августа 1939. године, донета је Уредба о Бановини Хрватској, којом је ова стекла посебан положај у југословенској краљевини. Константиновић је учествовао у преговорима као експерт и умногоме допринео формулисању текста те уредбе. Намере твораца споразума, као и кнеза Павла, тежиле су начелном преуређењу државе тако што ће бити уведен федерализам. Константиновић се врло много ангажовао у том погледу и саставио је нацрт уредбе о Бановини Српских Земаља. Политичке прилике и рат омели су остварење такве замисли, али се професор Константиновић јасно показао као присталица федеративног уређења.

• Драгољуб Поповић [ Адвокат и универзитетски професор, ранији судија Европског суда за људска права, Србија ]

Улога Михаила Константиновића у државном преуређењу Краљевине ЈугославијеМихаило Константиновић је познат правничкој и широј српској и југословенској јавности као један од највећих цивилиста свог времена. Зна се и да је обављао високе јавне функције непосредно пре и после Другог светског рата. Најпре, од 1939. до 1941. године као министар у влади Цветковић–Мачек, потом, као председник Комисије за израду нацрта Устава од 1946. године. Упућенијима је познато и да је пре Другог светског рата био учитељ правних наука престолонаследника Петра Другог Карађорђевића. Међутим, не само шира већ и ужа, правничка јавност није свесна тога да је Константиновић био политичар у најбољем сми­слу те речи, истински државник, конкретно, главни архитекта Споразума Цветковић–Мачек од 1939. године, који је представљао покушај да се спречи распад Краљевине Југославије у изузетно тешким међународним околностима. Овај чланак има циљ да осветли улогу Константиновића у државном преуређењу Краљевине Југославије и да укаже на сву сложеност његове личности која се исказала на том задатку.

• Танасије Маринковић [ Правни факултет Универзитета у Београду, Србија ]

Између кетмана и одбране универзитетске професије: Михаило Константиновић у академским чисткама четрдесетих година 20. века По успостављању власти Комунистичке партије Југославије, универзитетски професори су били суочени с избором: подићи глас против диктатуре уз плаћање високе цене, приступити КПЈ или прихватити образац кетмана. Михаило Константиновић је био међу малобројнима који су покушавали да пронађу четврти пут: задржати службу, не прећи на црвену страну, а не остати заробљен у кетманству. Такве поступке треба ценити као гестове храбрости, а не опортунизма. Константиновић није присуствовао седници Савета Факултета 1946. године када је удаљен Драгољуб Јовановић. Студенти-комунисти су 1947. години захтевали уклањање професора Владисављевића и Мирковића. Константиновић је био један од професора који су их сатима бранили и био изложен критикама колега комуниста. Савет је на крају препустио одлуку вишим властима и Владисављевић и Мирковић су отпуштени. Идуће године репресији је изложен доцент Миливоје Марковић, кога је, због притиска чланова КПЈ, бранио мањи број колега. Константиновић није говорио, али није гласао за искључење. Најважније му је било да сачува Факултет.

• Дејан Поповић [ Правни факултет Универзитета у Београду, Србија ]

Допринос Михаила Константиновића модернизацији југословенске привреде – стварање Спољнотрговинске арбитражеСпољнотрговинска арбитража у Београду представља једно од великих и трајних дела која су остала иза професора Михаила Констан­тиновића. Он је био један од главних пропонената њеног оснивања и њен први председник. У том својству, био је у прилици да усмерава рад Спољнотрговинске арбитраже тако да она што пре добије поверење привредних субјеката и изгради ауторитет и у земљи и у иностранству. Статистике потврђују да се београдска Арбитража веома брзо сврстала међу водеће светске арбитражне институције и да је постала утицајна и на националном и на међународном плану. У раду се представљају и анализирају различити начини на које је професор Константиновић анимирао рад Спољнотрговинске арбитраже и њеним успешним руковођењем започео модерно доба развоја југословенског и српског арбитражног права.

• Марко Јовановић [ Правни факултет Универзитета у Београду, Србија ]

Михаило Константиновић о праву одговора и злоупотреби права одговора А као бонус: моје разумевање института одговораМихаило Константиновић је аутор прве монографије о праву одговора у региону (1926). Заговара француски модел одговора док домаћа литература, судови и југословенски Закон о штампи 1925 прихватају немачко решење. Француско уређење сматра строжим за штампу а блажим за тражиоца одговара. Заступа релативни карактер права одговора који се може контролисати доктрином злоупотребе права. Аутор написа обрађује: колико одговарају réponse и инострани називи; које врсте одговарају минимум-појму одговора; која су права блиска праву одговора а која различита; функција и природа права одговора; изузеци од права одговора и злоупотреба права као супсидијерни изузетак; посебно место права одговора међу субјективним правима; право одговора не уклапа се у правнички бинарни код и представља спој права и правне индиферентности; поређење посесорне заштите и заштите личности путем одговора.

• Владимир В. Водинелић [ Редовни професор (у пензији), Србија ]

Тешка поремећеност брачних односа као бракоразводни узрок: креација професора Михаила КонстантиновићаАуторка анализира тешку поремећеност брачних односа као бракоразводни узрок који је, захваљујући професору Михаилу Константиновићу, први пут био унет у југословенски Основни закон о браку 1946. године. Током времена, у правној литератури и судској пракси појавила су се различита тумачења неких спорних питања примене те одредбе; у првом реду о томе да ли и супружник који је крив за поремећај односа у браку има право на тужбу за развод брака, као и на који начин се уопште може утврђивати искључива кривица за поремећај брачних односа. С друге стране, недовољно прецизна одредба о споразумном тражењу развода брака отворила је пут расправама о томе да ли је Основни закон о браку познавао и споразумни развод брака, који је судска пракса разрешила тумачењем да је споразумно тражење развода брака било квалификовано као да је реч о институту споразумног развода.

• Марија Драшкић [ Правни факултет Универзитета у Београду, Србија ]

Нормативно уобличавање уговора о доживотном издржавању у Скици за законик o облигацијама и уговорима и у Преднацрту грађанског законика Републике Србије Овај рад је посвећен упоредној анализи предлога законског уређења уговора о доживотном издржавању у Скици за законик о облигацијама и уговорима и предлога који је учињен у Преднацрту грађанског законика Републике Србије. У тексту се приказује историја развоја уговора о доживотном издржавању у српском законодавству и објашњавају околности које су га обликовале и поставиле у пропис посвећен наследном праву. Аутор посебно критикује предлоге у Преднацрту зато што његови редактори нису искористили прилику да створе нова правила која би одговарала савременим околностима већ су по инерцији преузели постојећа правила из Закона о наслеђивању, у којима су одавно уочени значајни недостаци. Аутор закључује да уговор о доживотном издржавању завређује ново и свеобухватније законско уређење које би одговарало потребама праксе и које би решило досадашње дилеме.

• Дејан Ђурђевић [ Правни факултет Универзитета у Београду, Србија ]

Правне гаранције права својинеОве године се навршава 125 година од рођења и 40 година од смрти Михаила Константиновића, некадашњег редовног професора Правног факултета у Београду. Од многих тема из области грађанског права којима се проф. Константиновић бавио, ауторка издваја институт права својине, тачније питање правних гаранција права својине. Бавећи се појмом права својине, Константиновић је отворио питање ограничења права својине те проблематизовао идеју о њеној неповредивости. У овом раду, иако је у основи инспирисан Константиновићевим редовима о „питању својине“, како је сам насловио један од својих чланака посвећених тој теми, анализира се појам правних гаранција права својине. Ауторка у раду нуди и критеријуме за разликовање појмова ограничења права својине од неких других појмова, само наизглед сродних овом појму, сматрајући да је прецизна терминологија основ система који чини скелет стварног права. На тај начин би се кључни део стварног права могао систематизовати кроз три целине: правo својине, ограничења и оптерећења права својине.

• Катарина Доловић Бојић [ Правни факултет Универзитета у Београду, Србија ]

Константиновићева концепција уређења застарелости: да ли су идеје о утицају времена у праву издржале утицај времена на право?Михаило Константиновић је идејни творац Закона о застарелости по­траживања из 1953. године. У овом чланку се истражује на који начин је надоградио и премашио аустријски Општи грађански законик, који је до тада важио на великом делу југословенских територија, било непосредно било посредством концепата усвојених у Грађанском законику за Краљевину Србију. Његове темељне идеје су касније, уз мање (делимично неосмишљене) измене, преузете у Закон о облигационим односима, тако да неколико деценија није било потребе за већом реформом области застаревања. Савремене тенденције у тој области теже унеколико другачијој концепцији застаревања, којом се још већа пажња посвећује уравнотежењу положаја повериоца и дужника, као и обједињавању система. Међутим, треба узети у обзир да су оне последица савременијег дискурса о људским правима у приватном праву и проблема са применом делимично застарелих и непрегледних правила о застаревању у европским правним системима, где – за разлику од земаља некадашње Југославије – правила понегде нису осавремењена сто и више година.

• Нина Зупан [ Судија Окружног суда у Крању, Словенија ]

О противправности цесије у блокади: прилог теорији о постојању забрањених уговора које не прати санкција ништавостиЦесија је један од уобичајних послова у савременом привредноправном промету. Слично се може рећи за уступање уместо испуњења – посебну врсту цесије када дужник на име дуговане чинидбе уступи повериоцу своје потраживање. Из угла платног промета, посредно испуњење новчане обавезе путем цесије је начело дозвољено, са истом правном снагом као и плаћање путем рачуна (непосредно испуњење новчане обавезе). Према закону, правна лица и предузетници могу међусобне новчане обавезе измиривати и уговарањем промене поверилаца, с тим што таква трансакција није допуштена уколико су њихови рачуни у тренутку плаћања блокирани ради извршења принудне наплате. Прихваћени нормативни приступ, без изречног прописивања грађанскоправне санкције за правни посао супрoтан забрани, отвара простор за различита тумачења, што у српском праву често не значи ништа друго до „устоличење правне несигурности“.

• Ненад Тешић [ Правни факултет Универзитета у Београду, Србија ]

Oслобађајуће „приступање“ дугу: заборављени институт из Скице за законик о облигацијама и уговоримаСве наше законске одредбе у материји промене дужника пренете су из Скице за законик о облигацијама и уговорима. Међутим, том приликом је изостављено правило да поверилац и треће лице могу изричито да уговоре ослобађајући ефекат уговора о приступању дугу. У Скици није решено питање може ли дужник томе да се успротиви. Не знамо зашто та одредба Скице није преузета у Закон о облигационим односима. Не знамо много ни о томе како су се развијали ставови Михаила Константиновића о промени дужника. О том развоју постоје само два трага: ауторизоване Белешке с предавања која је Константиновић држао студентима Правног факултета у Београду и текст Скице. Због тога овај рад има два циља. Прво, да се размотре промене у схватањима Михаила Константиновића од његових првих забележених речи о установи промене дужника до Скице. И друго, да се преиспитају смисао и домашај запостављеног правила о ослобађајућем приступању дугу.

• Марија Караникић Мирић [ Правни факултет Универзитета у Београду, Србија ]

Обриси установе пребијања у српском правуУ овом раду се анализирају и критикују правила о пребијању која су прихваћена у српским прописима и судској пракси. Аутор настоји да пружи целовит приказ те установе тако што ће одговорити на основна питања која се јављају у вези са пребијањем из перспективе српског права. У истраживању су узети у обзир водећи академски предлози који се тичу установе пребијања, те законски прописи, искуство и теоријска разматрања из правних система који су блиски српском праву и могу да му послуже као узор. Аутор закључује да су правила Закона о облигационим односима адекватна и јасна, али да се концепција пребијања која је постављена у тој кодификацији напушта у европској правној теорији и да зато треба размишљати о њеној темељној реформи. Као најслабију тачку српских правила о пребијању аутор истиче пребијање у парничном поступку које се издвојило у посебну врсту пребијања, чиме је нарушена идеја о јединственој материјалноправној установи пребијања.

• Милош Вукотић [ Правни факултет Универзитета у Београду, Србија ]

Принудни прописи у новијој домаћој судској и уговорној праксиСлобода уговарања и диспозитивне норме закона карактеристичне су за уговорно право. Императивне су изузетак и њихово кршење води неважности уговора или другим последицама. Отуда је у сваком конкретном случају битно утврдити да ли је норма уговорног права коју треба применити диспозитивна или императивна. У складу са слободом уговарања, у закону се полази од претпоставке да су норме диспозитивне, изузетак треба утврдити. У појединим случајевима пракса се колебала, а судови су став да су у питању императивне норме бранили неприхватљивим аргументом да законом није изричито дозвољено другачије уговарање. Супротно, у поједине међународне уговоре, за које је као меродавно уговорено право Србије, нарочито о продаји удела у привредном друштву, све чешће се уносе установе које потичу из англосаксонског права, Representations and Warranties и Put option. Пракса тада није увек спремна да препозна и примени императивне норме српског права. У чланку се критички анализирају примери такве праксе.

• Драгор Хибер [ Правни факултет Универзитета у Београду, Србија ]

Раскид уговора: Скица и Закон о облигационим односимаЧланак садржи анализу регулисања раскида уговора због повреде у југословенском Закону о облигационим односима (1978) и његовом нацрту, тзв. Скици (1969), коју је припремио Михаило Константиновић. У области раскида уговора Константиновић се у Скици угледа првенствено на Једнообразни закон о међународној продаји покретних ствари (ULIS 1964), који је за оно време представљао модерну регулативу. Осим тога, Константиновић је у Скицу уврстио и престанак уговора због немогућности испуњења уговора који савремена законодавства данас више не познају. Регулатива у Скици се не заснива на једнообразном појму повреде уговора већ посебно третира неиспуњење уговора (доцњу), испуњење уговора с недостатком и немогућност испуњења уговора. Законодавна комисија, која је прерађивала Скицу очувала је њену основну структуру, укључујући разликовање неколико врста повреде уговора, а у регулисању раскида начинила је неколико измена које, у поређењу са савременим уређењима уговорног права, спадају у недостатке ЗОО.

• Дамјан Можина [ Правни факултет Универзитета у Љубљани, Словенија ]

Odgovornost za nedostatke kod ugovora o kupoprodaji stvari s digitalnim elementimaU radu je prikazan institut odgovornosti za materijalne nedostatke u vezi sa stvari s digitalnim elementima. Hrvatsko pravo nedavno je reformirano na tom području zbog implementacije Direktive 2019/771 Europske unije, pa su u radu analizirana pravila prava EU te odredbe ZOO-a. Ukratko je objašnjeno kako je provedena implementacija Direktive 2019/771 te s njom komplementarne Direktive 2019/770 ne samo u hrvatskom pravu, već i u još nekim nacionalnim pravnim porecima država članica EU. Težište rada je na specifičnostima odgovornosti za materijalne nedostatke stvari s digitalnim elementima, pa su stoga analizirani pojam stvari s digitalnim elementima, pravila o nedostacima takvih stvari, ažuriranje stvari s digitalnim elementima te nedostaci kod ugovora kojima se ugovara kontinuirana isporuka digitalnih sadržaja odnosno digitalnih usluga.

• Saša Nikšić [ Pravni fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Hrvatska ]

О начину уређења прекомерног оштећења у нашем праву и односу са сродним установамаЈош 1954. године, у раду посвећеном прекомерном оштећењу, Констан­тиновић је покренуо важна питања начина уређења те установе. Имајући у виду размимоилажења у ставовима у послератној судској пракси, Константиновић je сматрао дa je важно да изнесе аргументе у прилог схватању да би та установа требало да буде уређена по објективном принципу, у складу са решењем које је било предвиђено српским Грађанским закоником. Међутим, доношењем Закона о облигационим односима извршена је реформа установе прекомерног оштећења чиме је, између осталог, право на поништење условљено захтевом да се оштећено лице у моменту закључења уговора налазило у заблуди о правој вредности престације. Аутор у овом раду поставља питање да ли је другачијим позитивноправним решењем учињен напредак или се њему могу изнети и озбиљне критике. У покушају да дође до одговора, аутор најпре анализира начин уређења прекомерног оштећења у упоредном праву, а потом аргументовано утврђује предности и недостатке уређења прекомерног оштећења по објективном, односно субјективном принципу.

• Снежана Дабић Никићевић [ Правни факултет Универзитета у Београду, Србија ]

Актуелност разликовања права на накнаду штете и права на осигурану суму у делу Михаила Константиновића: класични институти и модерно право осигурањаАуторка настоји да докаже да разликовање права на накнаду штете и права на осигурану своту, као предуслов одрживог развоја осигурања, постоји у делу професора Контантиновића. Иако u Скици за законик о облигацијама и уговорима нису регулисaнe све врсте осигурања које чине актуелну правну стварност, наш уважени професор кристално јасно објашњава да „осигурана сума коју оштећеник добија од Државног осигуравајућег завода не замењује накнаду на коју он има право по општим правилима о накнади проузроковане штете од онога који је одговоран за ту штету“. Та формулација представља азбуку осигурања, чија се актуелност није изгубила ни данас. Штавише, у фокусу је више него икада. Ослонцем у делу професора Константиновића, ауторка аргументује да је српски регулаторни оквир – који сва осигурања посматра из скучене визуре имовинских или осигурања лица – ограничавајући фактор развитка тржишта осигурања. Фаворабилан правни оквир не ограничава услуге осигурања према врсти осигурања већ уважава тип покрића и карактер уговорене престације.

• Наташа Петровић Томић [ Правни факултет Универзитета у Београду, Србија ]

Уговор о комисиону – нека отворена питањаУговор о комисиону занимљив је стога што комисионар делује у своје име, а за рачун комитента. Начин регулисања комисиона у Закону о облигационим односима отвориo је нека питања од практичног значаја која су у доктрини и пракси наишла на различите ставове. У раду се посвећује пажња неким питањима која сматрамо нарочито интересантним, а која, чини се, у последње време нису подробније разматрана у нас: садржина и домашај комисионарове обавезе да поступа по упутствима комитента, комитентова права у погледу ствари и потраживања која је комисионар стекао или се код њега налазе, импликације начина на који Закон штити комитента у случају комисионаровог стечаја и последице комисионаровог кашњења у исплати наплаћене цене или чак неовлашћене употребе комисионаревих средстава.

• Владимир Павић [ Правни факултет Универзитета у Београду, Србија ]
• Милош Живковић [ Правни факултет Универзитета у Београду, Србија ]