Чланак
дец 29
Назад

ПРИНУДНИ ПРОПИСИ У НОВИЈОЈ ДОМАЋОЈ СУДСКОЈ И УГОВОРНОЈ ПРАКСИ

Драгор Хибер

10.51204/Anali_PFBU_22MK16A
САЖЕТАК /

Слобода уговарања и диспозитивне норме закона карактеристичне су за уговорно право. Императивне су изузетак и њихово кршење води неважности уговора или другим последицама. Отуда је у сваком конкретном случају битно утврдити да ли је норма уговорног права коју треба применити диспозитивна или императивна. У складу са слободом уговарања, у закону се полази од претпоставке да су норме диспозитивне, изузетак треба утврдити. У појединим случајевима пракса се колебала, а судови су став да су у питању императивне норме бранили неприхватљивим аргументом да законом није изричито дозвољено другачије уговарање. Супротно, у поједине међународне уговоре, за које је као меродавно уговорено право Србије, нарочито о продаји удела у привредном друштву, све чешће се уносе установе које потичу из англосаксонског права, Representations and Warranties и Put option. Пракса тада није увек спремна да препозна и примени императивне норме српског права. У чланку се критички анализирају примери такве праксе.

ЧЛАНАК ЈЕ РАСПОЛОЖИВ НА /
Ћирилици   Латиници  
РЕФЕРЕНЦЕ /
  1. Ђорђевић, Живомир, Владан Станковић. 1987. Облигационо право. 5. издање. Београд: Научна књига.
  2. Гамс, Андрија. 1977. Увод у грађанско право. 9. издање. Београд: Научна књига.
  3. Grane, Brian A. (editor in chief). 2001. Black’s Law Dictionary. 7th edition. St. Paul, Minn: West.
  4. Ghestin, Jacques, Gilles Goubeaux. 1977. Traité de Droit civil. Intro­duction général. Paris: LGDJ.
  5. Ghestin, Jacques, Grégoire Loiseau, Yves-Marie Serinet. 2013. La for­mation du Contrat. Tome I. Paris: LGDJ.
  6. Guillod, Olivier. 2003. Des obligations résultant d´un contrat. Com­mentaire romand, Code des obligations. Tome III. Edité par Luc Thevenoz, Franz Werro. Тome II. Genève: Schulthess.
  7. Хибер, Драгор. 1991. Заблуда при закључењу уговора. Необјављени рукопис докторске дисертације. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
  8. Хибер, Драгор, Милош Живковић. 2015. Обезбеђење и учвршћење потраживања. Београд: Правни факултет Универзитета у Бео­граду.
  9. Хибер, Драгор. 3/2018. Предуговор обезбеђен капаром код уговора о промету непокретности у праву Србије. Анали Правног факултета у Београду 66: 57–87. https://doi.org/10.5937/AnaliPFB1803057H
  10. Јелчић, Олга. 12/1988. Однос између предуговора и уговора о опцији. Правни живот 38: 1499–1512.
  11. Јовановић, Небојша. 2018. Кључне разлике енглеског и српског уговорног права. 2. издање. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
  12. Константиновић, Михаило. [1969]1996. Облигације и уговори, Скица за законик о облигацијама и уговорима, поновљено издање, Бео­град: Службени лист СРЈ.
  13. Константиновић, Михаило. [1957] 3–4/1982. Забрањени уговори о трговини. Репринт. Анали Правног факултета у Београду 30: 549–558.
  14. Марковић, Лазар. 1997. Oблигационо право. Београд: Службени лист СРЈ.
  15. Мароштук, Лука. 2015. Уговор о располагању уделом у друштву са ограниченом одговорношћу. Необјављени рукопис мастер рада. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
  16. Medicus, Dieter. 2002. Schuldrecht I, Allgemeiner Teil. 13. Auflage. München: C.H.Beck.
  17. Мишковић, Петар. 4–5/2019. Изјаве и гаранције у уговорима о продаји удела – појам и проблематика у српском праву. Право и привреда 57: 335–351.
  18. Patarin, Jean. 1954. Le problème de l’équivalence juridique des résultats. Paris: Dalloz.
  19. Перовић, Слободан. 1975. Забрањени уговори. Београд: Службени лист СФРЈ.
  20. Перовић, Слободан. 1990. Облигационо право I. Београд 1990: Службени лист СФРЈ.
  21. Pinto-Monteiro, António. 2015. La clause pénal en Europe. Études offertes à Jacques Ghestin – Le contrat au début du XXI siècle. Paris: L.G.D.J.
  22. Радишић, Јаков. 2004. Облигационо право, општи део. 7. издање. Београд: Номос.
  23. Ranouil, Veronique. 1980. L’autonomie de la volonté – Naissance et évolution d´un concept. Paris: P.U.F.
  24. Ripert, George, Jean Boulanger. 1957. Traité de droit civil : d’après le traité de Planiol. Tome II. Тome II. Paris: L.G.D.J.
  25. Rouhette, Georges. 1965. Contrabution à l´étude critique de la notion de contrat. Paris: [s.n.].
  26. Treitel, Guenter H. 1991. The Law of Contract. 8th edition. London: Sweet & Maxwell. https://doi.org/10.1016/0267-3649(92)90087-P
  27. Васиљевић, Мирко. 2019. Компанијско право. Право привредних друштава. 11. издање. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
  28. Васиљевић, Мирко. 2001. Пословно право. Београд: Удружење прав­ника у привреди СР Југославије.
  29. Величковић, Јована. 4–6/2018. Арбитражни споразум код уговора о продаји удела – три (спорна) питања у вези пуноважности споразума. Право и привреда 56: 485–500.
  30. Venturi, Silvio. 2003. De la vente et de l’échange. Commentaire romand, Code des obligations, Tome III, Luc Thévenoz, Franz Werro (éds.). Genève-Bâle-Munich: Helbing & Lichtenhahn.
  31. Водинелић, Владимир В. 2012. Грађанско право. Увод у грађанско право и Општи део грађанског права. Београд: Правни факултет Универзитета Унион.
  32. Живковић, Милош. 2/2018. О дозвољености уговарања трошкова обраде кредита у праву Србије. Банкарство 47: 14–48. https://doi.org/10.5937/bankarstvo1802014Z