Чланак
јун 30
Назад

УСТАВ СРБИЈЕ И ПРАВА ОПОЗИЦИЈЕ

Слободан П. Орловић

10.5937/AnaliPFB1702113O
САЖЕТАК /

Политичка опозиција организована, пре свега, путем политичких странака услов је постојања демократског политичког система. Посебну пажњу треба обратити на гарантовање њеног положаја у државама у којима је обновљено или тек започето вишестраначје. Та гаранција значи да се правима и правним механизмима штити положај опозиционих политичких странака и омогућaвају једнак правни третман и стварна равноправност са странкама на власти. То подразумева уставна, законска и подзаконска права и поступке путем којих делује опозиција.

У Републици Србији је управо наведеним редоследом прописа изграђен уставноправни положај опозиције. Опозиционе политичке странке имају равноправан правни статус и, сходно томе, могућност да критикују, контролишу и замене власт на изборима. Ипак, реално низак ниво политичке културе, недостатак доследне политичке идеологије, спремност на сваковрсне коалиције, инфериорност у недовољно развијеном јавном мњењу чине да политичка опозиција има нешто лошији стварни положај у односу на власт.

ЧЛАНАК ЈЕ РАСПОЛОЖИВ НА /
Ћирилици  
РЕФЕРЕНЦЕ /
  • Bagehot, W., The English Constitution, London 1963.
  • Carey, J. M., „Competing principals, political institutions, and party unity in legislative voting“, American Journal of Political Science 51, 1/2007.
  • Cordero, G., Coller, X., „Cohesion and Candidate Selection in Parliamentary Groups“, Parliamentary Affairs 68, 3/2015.
  • Dahl, R. A., Political Opposition in Western Democracies (ed. R. A. Dahl), London 1966.
  • European Commission for Democracy through Law (Venecijanska komisija), Report on the Role of the Opposition in a Democratic Parliament (by A. Nussberger, E. Özbudun, F. Sejersted), Study no. 497/2008, 12‒19, http://www.venice.coe.int/webforms/documents/default.aspx?pdffile=CDL-AD(2010)025-e
  • Goati, V., „Parlamentarizam i partijski sistem Srbije“, Dileme i izazovi parlamentarizma (ur. V. Pavlović, S. Orlović), Beograd 2007.
  • Helms, L., „Five ways of institutionalizing political opposition: lessons from the advanced democracies“, Government and Opposition, 39, 1/2004.
  • Jovanović, S., Država, Beograd 1990.
  • Kelzen, H., O suštini i vrednosti demokratije (prev. D. N. Basta), Beograd 2005.
  • Koštunica, V., Institucionalizovana opozicija u političkom sistemu kapitalizma, doktorska disertacija, Beograd 1974.
  • Lukić, R. D., Političke stranke, Beograd 1995.
  • Marković, R., Ustavno pravo, Beograd 2015.
  • Nenadić, B., „O parlamentarnom mandatu – primer Srbije“, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu 1/2008.
  • Orlović, S., „Nadležnosti parlamenta“, Dileme i izazovi parlamentarizma.
  • Palumbo, G., „Question Time: Comparing and contrasting parliamentary questions in Britain, Italy and the EU“, EUT Edizioni Università di Trieste (ed. S. Ondelli), 2013.
  • Pejić, I., Parlamentarno pravo, Niš 2011.
  • Petrov, V., Simović, D., „Četiri pitanja iz novije ustavne prakse u Republici Srbiji“, Pravna riječ 39/2014.
  • Pulišelić, S., Političke stranke kao faktor suvremenog političkog sistema, Zagreb 1971.
  • Russo, F., Wiberg, M., „Parliamentary questioning in 17 European parliaments: Some steps towards comparison“, The Journal of Legislative Studies 16, 2/2010.
  • Simović, D., Petrov V., Ustavno pravo, Beograd 2014.