Članak
sep 26
Nazad

PRAVNE, SOCIJALNE I ETIČKE IMPLIKACIJE EDITOVANJA HUMANOG GENOMA PRIMENOM TEHNOLOGIJE CRISPR/Cas9

Ranko Sovilj, Sanja Stojković Zlatanović

10.51204/Anali_PFBU_21305A
SAŽETAK /

Otkriće tehnologije CRISPR/Cas9 proizvelo je revoluciju u humanoj medicini, zbog dostupnosti, efektivnosti i niskih troškova, čime su otvorena brojna pitanja. S obzirom na to da primenom te tehnologije možemo da programiramo svoju buduću decu i da značajno produžimo životni vek, postavljamo pitanje da li to treba da dopustimo. Polazna osnova predmetnog istraživanja je određivanje granica pravne dopuštenosti, odnosno etičke opravdanosti tog postupka, sagledavanjem savremenih pravnoteorijskih stanovišta, etičkih vrednosti i društvenog značaja. U radu se primenom normativnog, komparativnog i sociološkog metoda analizira uticaj razvoja biotehnologije, u kontekstu genetičkih intervencija, na redefinisanje regulatornog okvira. Kritično sagledavanje u kontekstu pravnog normiranja genetičkih intervencija na germinativnim ćelijama, te zadovoljenje interesa svih učesnika, definisano je kao osnovni predmet istraživanja, koji će biti razmatran shodno holističkom pristupu ostvarivanju ljudskih prava.

ČLANAK JE RASPOLOŽIV NA /
Ćirilici   Latinici  
REFERENCE /
  1. Doudna, A. Jennifer, Emmanuelle Charpentier. 6213/2014. The new frontier of genome engineering with CRISPR/Cas9. Science 346: 1077‒1086. https://doi.org/10.1126/science.1258096
  2. Drakić, Dragiša. 2/2013. Biomedicinska tehnologija, etika i krivično pravo. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu 47: 303‒313. https://doi.org/10.5937/zrpfns47-4452
  3. Draškić, Marija. Biomedicinski potpomognuto oplođenje. http://www.ius.bg.ac.rs/prof/materijali/dramar/bmpo.medicinsko%20pravo.pdf, poslednji pristup 5. juna 2021.
  4. Đukanović, Anđela. 2015. Evropski standardi u oblasti biomedicine – pravo na integritet ličnosti (doktorska disertacija). Beograd: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
  5. Đukanović, Anđela. 2016. Zaštita ljudskih prava i nove tehno­logije. 279‒304. Savremeni međunarodni ekonomski i pravni poredak, ur. Sanja Jelisavac. Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu.
  6. Enriquez, Paul. 2019. Editing Humanity: on the Precise Manipulation of DNA in Human Embryos, North Carolina Law Review 97: 1147‒1240.
  7. Fukuyama, Francis. 2003. Naša posthumana budućnost: posledice biotehnološke revolucije. Podgorica: CID.
  8. Furrow, R Barry. 2/2017. The CRISPR-Cas9 Tool of Gene Editing: Cheaper, Faster, Riskier?. Annals of Health Law 26: 32‒51.
  9. Greely, Hank. 2015. Of Science CRISPR-Cas9 and Asilomar. http://blogs.law.stanford.edu/lawandbiosciences/2015/04/04/of-science-crispr-cas9-and-asilomar, poslednji pristup 11. februara 2021.
  10. Kalinić, Jelena. 2019. CRISPR: tamne strane zvijezde tehnika manipulacije genetičkim materijalom. http://ba.voanews.com/a/crispr-tamne-strane-zvijezde-tehnika-manipulacije-genetičkim-materijalom/4959016.html, poslednji pristup 11. februara 2021.
  11. Karanikić Mirić, Marija. 3/2015. Objektivizovanje moralne štete. Zbornik Matice srpske za društvene nauke 152: 487‒503. https://doi.org/10.2298/ZMSDN1552487K
  12. Karanikić Mirić, Marija. 1/2016. Šteta usled neželjenog rođenja i neželjenog života: osvrt na Zojin zakon. Anali Pravnog fakulteta u Beogradu 64: 105‒131. https://doi.org/10.5937/AnaliPFB1601105K
  13. Khatodia, Surender, Kirti Bhatotia, Nishat Passricha, S. M. P. Khurana, Narendra Tuteja. 2016. The CRISPR/Cas Genome-Editing Tool: Application in Improvement of Crops. Frontiers in Plant Science 7: 1‒13. https://doi.org/10.3389/fpls.2016.00506
  14. Klajn Tatić, Vesna. 1/2006. Medicinska, etička i pravna pitanja pojedinačnog i grupnog genetskog testiranja. Anali Pravnog fakulteta u Beogradu 54: 24‒41.
  15. Klajn Tatić, Vesna. 2/2009. Etički i pravni položaj punoletnih poslovno sposobnih ljudi kao subjekata biomedicinskih istraživanja ili ogleda. Strani pravni život 53: 209‒236.
  16. Klajn Tatić, Vesna. 2012. Etički i pravni položaj ljudi kao subjekata biomedicinskih istraživanja i kliničkih ogleda. Beograd: Institut društvenih nauka.
  17. Metzl, Jamie. 2019. Hacking Darvin – Genetic Engineering and the Future of Humanity. Chicago: Sourcebooks.
  18. Mitrović, Veselin. 1/2010. Argumenti za i protiv „poboljšanja“ ljudskih bića genetskom intervencijom. Sociologija 52: 75‒96. https://doi.org/10.2298/SOC1001075M
  19. Mujović Zornić, Hajrija. 2007. Izazovi biomedicine: kloniranje i šta to znači za pacijentova prava. 43‒66. Pomeramo granice, ur. Mirjana Rašević, Zorica Mršević. Beograd: Institut društvenih nauka.
  20. Paradise, Jordan. 2016. U.S. Regulatory Challenges for Gene Editing. 1‒8. http://www.ssrn. com/abstract=2815519, poslednji pristup 23. februara 2021.
  21. Polcz, Sarah, Anna Lewis. 2/2016. CRISPR-Cas9 and the Non-Germline Non-Controversy. Journal of Law and the Biosciences 3: 413‒425. https://doi.org/10.1093/jlb/lsw016
  22. Radišić, Jakov. 2008. Medicinsko pravo. Beograd: Univerzitet „Union“ i Nomos.
  23. Rangel Gonçalves, Giulliana Augusta, Raquel de Melo Alves Paiva. 3/2017. Gene therapy: advances, challenges and perspectives. Einstein 15: 369‒375. https://doi.org/10.1590/s1679-45082017rb4024
  24. Rodriguez, Eduardo. 2/2016. Ethical Issues in Genome Editing using Crispr/Cas9 System. Journal of Clinical Research & Bioethics 7: 1‒4.
  25. Savulescu, Julian. 2/2016. Genetic Interventions and the Ethics of Enhancement of Human Beings. Gazeta de Antropologia 32: 1‒15. https://doi.org/10.30827/Digibug.43310
  26. Sjeničić, Marta, Sovilj, Ranko, Stojković Zlatanović Sanja. 9/2018. Nove tendencije u razvoju zakonodavstva u oblasti biomedicinski potpomognutog oplođenja. Pravni život: 751‒768.
  27. Sovilj, Ranko. 1/2020. Pravni aspekt editovanja genoma u humanoj medicini. Glasnik Advokatske komore Vojvodine 92: 32‒43. https://doi.org/10.5937/gakv92-25637
  28. Sovilj, Ranko, Sanja Stojković Zlatanović. 2019. Pravno regulisanje naučno-tehnoloških otkrića u medicini. 325‒342. Nauka bez granica II, ur. Mirjana Lončar Vujnović. Kosovka Mitrovica: Filozofski Fakultet Univerziteta u Prištini.
  29. Stojković Zlatanović, Sanja. 2019. Genetički i drugi zdravstveni osnovi diskriminacije na radu. Beograd: Institut društvenih nauka.
  30. Stein, Rob. 2016. Breaking Taboo, Swedish Scientist Seeks To Edit DNA Of Healthy Human Embryos. https://www.npr.org/sections/health-shots/2016/09/22/494591738/breaking-taboo-swedish-scientist-seeks-to-edit-dna-of-healthy-human-embryos, poslednji pristup 15. februara 2021.
  31. The Hinxton Group. An International Consortium on Stem Cells, Ethics and Law. 2015. Statement of Genome Editing Technologies and Human Germline Genetic Modifikation. 1‒9. Baltimore.