Чланак
сеп 30
Назад

ОД БИОЛОШКОГ ДО МЕШОВИТОГ МЕТОДА УТВРЂИВАЊА НЕУРАЧУНЉИВОСТИ У КРИВИЧНОМ ПРАВУ

Драгиша Дракић, Гордана Дракић

10.5937/AnaliPFB1803158D
САЖЕТАК /

Аутори у свом раду најпре анализирају еволуцију идеја о феномену душевно болесног током историје, све до савременог појма душевне болести и поремећености. Такав приступ обради материје био је неопходан јер је јасно да садржина и правни значај института неурачунљивости умногоме зависе од владајућег концепта психопатолошког.

Аутори тврде да је савремени институт неурачунљивости, који се у почетку установљавао применом биолошког метода, настао почетком 19. века, прихватањем тада владајућег психијатријског учења о душевним болестима. У даљем тексту указује се на предности и недостатке тог метода. Као покушај да се спречи све већи психијатријски утицај на кривично право, временом је настао нови, психолошки метод утврђивања неурачунљивости. Због очигледних слабости, тај метод никада није успео да се афирмише ни у теорији, ни у кривичном законодавству.

Последњи део рада аутори су посветили детаљном разматрању биолошко-психолошког метода утврђивања неурачунљивости, који је настао као реакција на слабости претходна два метода. Они истичу да, за разлику од тих метода, мешовити метод обезбеђује правну сигурност јер врши прецизну поделу надлежности између судије и вештака-психијатра у процесу доказивања нечије неурачунљивости, спречава претерани утицај психијатара на исход поступка и, коначно, афирмише једну од најзначајнијих тековина савременог принципа кривице – везаност кривице за конкретно кривично дело и временски тренутак његовог извршења.

ЧЛАНАК ЈЕ РАСПОЛОЖИВ НА /
Ћирилици  
РЕФЕРЕНЦЕ /
  • Aćimović, M., „Problemi duševno obolelih učinilaca krivičnih dela u kri­vičnim naukama“, Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu 3–4/1978.
  • Avakumović, J. Đ., Teorija kaznenog prava – prvi deo, II, Srpska-kraljevska državna štamparija, Beograd 1887.
  • Bloch, E., Princip nada (prijevod sa njemačkog H. Šarinić), II, Naprijed, Zagreb 1981.
  • Bojanin, S., Velika zabuna ili kriza psihijatrijske misli, Konras, Beograd 2011.
  • Bok, M., „Objašnjenje i razumevanje u društvenim naukama: nomote­tički i ideografski pristup“, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu 1/2012.
  • Bräutigam, W., „Psychoanalise in foro“, Handbuch der forensischen Psychiatrie (Hrsg. H. Göppinger, H. Witter), I, Springer Verlag, Berlin – Heidelberg – New York 1972.
  • Delić, N., „Neke dileme u vezi utvrđivanja neuračunljivosti i bitno smanjene uračunljivosti“, Stanje kriminaliteta u Srbiji i pravna sredstva reagovanja, 1. deo (ur. Đ. Ignjatović), Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2007.
  • Delić, N., Nova rešenja opštih instituta u KZS, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2009.
  • De Montenj, M., Ogledi (prevod sa francuskog M. Đorđević), Rad, Beograd 2016.
  • Dimitrijević, A., Savremena shvatanja mentalnog zdravlja i po­remećaja, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2005.
  • Dobžanski, T., Evolucija čovečanstva (prevod sa engleskog N. Tucić), Nolit, Beograd 1982.
  • Dods, R. E., „Blagoslovi ludila“, Grci i iracionalno (prevod sa engleskog B. Gligorić), Službeni glasnik, Beograd 2005.
  • Drakić, D., Neuračunljivost, Školska, Novi Sad 2007. (Drakić, D., Neuračunljivost, Školska, Novi Sad 2007)
  • Drakić, D., „O nastanku mera bezbednosti kao krivičnih sankcija“, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu 1/2015.
  • Đokić, I., Opšti pojam krivičnog dela u anglo-američkom pravu, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2016.
  • Eliade, M., Mit o vječnom povratku (prijevod sa francuskog Lj. Novković), Jesenski i Turk, Zagreb 2007.
  • Engell, R., „Seelische Störungen als Ursache von Straftaten“, Verbrechen – Schuld oder Schicksal? (Hrsg. W. Bitter), Ernst Klett Verlag, Stuttgart 1969.
  • Finger, A., Das Strafrecht, Carl Heymanns Verlag, Berlin 19022.
  • Fosije, R., Ljudi srednjeg veka (prevod sa francuskog T. Pekić et al.), Adresa, Novi Sad 2009.
  • Fuko, M., Nenormalni (prevod sa francuskog M. Kozić), Svetovi, Novi Sad 2002.
  • Fuko, M., Psihijatrijska moć (prevod sa francuskog M. Kozić), Svetovi, Novi Sad 2005.
  • Husserl, E., „Filozofija kao samoosmišljavanje čovječanstva, samoostvarenje uma“, Novija filozofija zapada (ur. V. Filipović), Nakladni zavod Matice Hrvatske, Zagreb 1979.
  • Janzarik, W., „Zur Geschichte der forensischen Psychiatrie“, Handbuch der forensischen Psychiatrie (Hrsg. H. Göppinger, H. Witter), I, Springer Verlag, Berlin – Heidelberg – New York 1972.
  • Jaspers, K., Opšta psihopatologija (prevod sa nemačkog P. Mi­lekić), Prosveta, Beograd 1978.
  • Jonas, H., Das Prinzip Verantwortung, Suhrkamp Verlag, Frankfurt am Main 2003.
  • Kaiser, G., „Entwicklungstendenzen des Strafrechts“, Festschrift für Reinhart Maurach zum 70. Geburstag (Hrsg. F-Ch. Schroeder, H. Zipf), Verlag C. F. Müller, Karlsruhe 1972.
  • Kapamadžija, B., Sudska psihijatrija, Matica srpska, Novi Sad 1974. (Kapamadžija, B., Sudska psihijatrija, Matica srpska, Novi Sad 1974)
  • Kaufmann, A., Das Schuldprinzip – eine strafrechtlich-rechtsphilosophi-
  • sche Untersuchung, Carl Winter Universitätsverlag, Heidelberg 19762.
  • Kelzen, H., Glavni problemi teorije državnog prava (prevod sa nemačkog D. N. Basta), Službeni list SRJ – CID, Beograd – Podgorica 2001.
  • Kecmanović, D., Očima psihijatra, Clio, Beograd 2010. (Kecmanović, D., Očima psihijatra, Clio, Beograd 2010)
  • Kostić, M., Forenzička psihologija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2002.
  • Kröber, H. L., „Willensfreiheit und strafrechtliche Verantwortlichkeit aus Sicht der forensischen Psychiatrie“, Personalität – Studien zu einem Schlüsselbegriff der Philosophie (Hrsg. F. Kannetzky, H. Tegtmeyer), Leipziger Universitätsverlag, Leipzig 2007.
  • Lenckner, T., „Strafe, Schuld und Schuldfähigkeit“, Handbuch der forensischen Psychiatrie (Hrsg. H. Göppinger, H. Witter), I, Springer Verlag, Berlin – Heidelberg – New York 1972.
  • Lorenzer, A., Intimnost i socijalna patnja (prijevod sa njemačkog B. Buden), Naprijed, Zagreb 1989.
  • Ljubičić, M., O neuračunljivosti – sociološka studija, Dosije, Beograd 2015. (Ljubičić, M., O neuračunljivosti – sociološka studija, Dosije, Beograd 2015)
  • Mil, DŽ. S., Prirodno i neprirodno (prevod sa engleskog S. Samu­rović), Karpos, Loznica 2008.
  • Mommsen, T., Römisches Strafrecht, Akademische Druck – U. Verlags­anstalt, Graz 1955.
  • Radbruch, G., Einführung in die Rechtswissenschaft, K. F. Koehler Verlag, Stuttgart 196110.
  • Roxin, C., Strafrecht – Allgemeiner Teil, I, Verlag C. H. Beck, München 19973.
  • Sartr, P. Ž., „Kartezijanska sloboda“, Portreti (izabrao M. Stambolić, prevod sa francuskog S. Marić et al.), Nolit, Beograd 1981.
  • Sas, T., Mentalna bolest kao mit (prevod sa engleskog K. Vlatković), Clio, Beograd 2008.
  • Schmidt-Recla, A., Theorien zur Schuldfähigkeit, Leipziger Universitäts­verlag, Leipzig 2000.
  • Stojanović, Z., „Krivično pravo i duševna bolest“, Sociologija LVII(2)/2015.
  • Širokova, M., „Lečenje duše“, Čovek – enciklopedija psihologija (ur. T. Miličić, prevod sa ruskog LJ. Miličić), Sofos, Beograd 2007.
  • Tondorf, G., Psychologische und psychiatrische Sachverständige im Strafverfahren, C. F. Müller, Heidelberg 20052.
  • Vajs, A., Razvitak civilizacije, Narodna knjiga, Beograd 1965. (Vajs, A., Razvitak civilizacije, Narodna knjiga, Beograd 1965)
  • Von Hofmann, E., Lehrbuch der gerichtlichen Medizin, Urban&Schhwar­zenberg, Wien – Leipzig 18957.
  • Von Krafft-Ebing, R., Grundzüge der Criminalpsychologie, Verlag von Ferdinand Enke, Stuttgart 1882.
  • Vuković, I., Objektivno uračunavanje u krivičnom pravu, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2018.
  • Vuković, I., „Razumevanje krivične odgovornosti i kažnjivosti u srpskom zakonodavstvu i teoriji“, Revija za kriminologiju i krivično pravo 2/2013.
  • Žakar, R., Ludilo (prevod sa francuskog B. Lalović), Biblioteka XX vek, Beograd 1997.