О КОДИФИКАЦИОНОМ ИСТОРИЈАТУ МАЂАРСКОГ ГРАЂАНСКОГ ПРАВА И О НОВОМ МАЂАРСКОМ ГРАЂАНСКОМ ЗАКОНИКУ

У првом делу рада се разматрају основне тенденције развоја кодификације мађарског грађанског права у периоду репрезентативног и грађанског друштва. Други део је посвећен новом Мађарском грађанском законику (2013/14), садржају, његовим методима регулисања и односу према ванкодексном грађанском законодавству, о временском дејству – прихватању теорије о будућем дејству. Истиче се тежња законодавца за потпуношћу, тако да су обухваћене све области грађанског права према пандектном систему – лично право, право привредних друштава, с правом удружења грађана, породично право, облигационо и наследно право. Према основним начелима, прихвата се начело равноправности странака у грађанскоправним односима, без обзира да ли су физичка или правна лица, начело савесности и поштења, забране изигравања права. Породично право је вођено посебним начелима, везаних за заштиту брака, породице и деце. Уговорно право је вођено слободом уговарања уз ограничење добрих обичаја и морала. Деликтно облигационо право је вођено начелом опште забране проузроковања штете другом, начелом потпуности накнаде, како материјалне тако и нематеријалне штете. Уговорна одговорност је засебно уређена, посебним правилима, тако да се правила деликтног права сходно примењују у тој материји ако посебна правила о уговорној одговорности што друго не предвиђају. Регулишу се и остали извори облигација, неосновано обогаћење, незвано вршење туђих послова, једностране изјаве воље и хартије од вредности. Позивање на наслеђе остварује се по основу уговора о наслеђивању, тестамента и закона. Тестаментарна слобода се ограничава правилима о нужном делу. Прихвата се систем преласка имовине по сили закона од тренутка смрти оставиоца. Држава наслеђује ако нема ни уговорних, ни тестаментарних нити законских наследника.