NETERITORIJALNA SAMOUPRAVA NACIONALNIH MANJINA U SRBIJI

Samouprava nacionalnih manjina, koja može biti obezbeđena kako na teritorijalnom, tako i na neteritorijalnom (personalnom) principu, predstavlja institut javnog prava pomoću kojeg se obezbeđuje efikasno učešće pripadnika nacionalnih manjina u javnom životu i odlučivanju u jednoj državi. U pravnom poretku Republike Srbije, samouprava nacionalnih manjina garantovana je Ustavom i ostvaruje se putem nacionalnih saveta nacionalnih manjina, prvi put izabranih 2002. godine. Samouprava nacionalnih manjina ostvarena putem izabranih nacionalnih saveta i njeno zakonsko uređenje izazvali su političke i pravne polemike, što je dovelo do velikog broja inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina 2010. i 2011. godine. O ustavnosti osporenih odredaba Zakona Ustavni sud Srbije doneo je odluku početkom 2014. godine. Ovaj rad posvećen je ustavnopravnoj analizi te odluke, kojom je Ustavni sud autoritativno razrešio neka otvorena ustavnopravna pitanja i tako doprineo boljem razumevanju ovog instituta, ali je istovremeno, zbog očitih manjkavosti i nedoslednosti u iznetim stavovima i shvatanjima, izazvao i nedoumice u vezi s pravnim okvirom samouprave nacionalnih manjina u Srbiji.