КАНЦЕЛ ПАРАГРАФ ВИДОВДАНСКОГ УСТАВА

Канцел параграф је пропис о забрани злоупотребе предикаонице. Он се као §130а налазио у Кривичном законику Немачке царевине од 1871. године. Канцел параграф је унет у Видовдански устав као став 7 члана 12. Између њега и немачког узора било је разлика на које се указивало у Одбору Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. У Пленуму и Уставном одбору наведени су бројни случајеви злоупотребе предикаонице. У једном случају, свештеник је изашао из олтара „да прозбори с Господом“, а кад се вратио, рекао је верницима: „Господ вам препоручује да бирате овога!“ Посланици Уставотворне скупштине су изнели бројне разлоге за и против канцел параграфа. Међу разлозима против уношења у Устав овог института навођено је да је у проповедима немогуће заобићи политичка питања; да црква има својеврсну екстериторијалност и да свештеници подлежу суду своје организације; да би канцел параграф представљао основ за увођење полиције у цркву. Главни разлог за канцел параграф био је тај што су свештеници имали статус државних чиновника sui generis. Без канцел параграфа, појединац који би био нападнут са предикаонице остао би незаштићен и без права на одговор. Највећа историјска вредност канцел параграфа лежи не у искуству његове примене, него у његовом стварању – у свестраној расправи у којој су изнети бројни ставови за и против ове установе.