Чланак
сеп 26
Назад

ЕКДИК (ДЕФЕНСОР ЦИВИТАТИС) У РИМСКОМ ЦАРСТВУ И ВИЗАНТИЈИ

Тамара Илић

10.51204/Anali_PFBU_21304A
САЖЕТАК /

Током V и VI века мењају се надлежности дефенсора цивитатиса (грч. синдик, екдик), сходно друштвено-политичком контексту. Након владавине цара Јустинијана I улога дефенсора се смањује, а утицај епископа у правним питањима јача. Вероватна последица тог процеса је нестанак екдика – дефенсора са подручја управе и судства, који се догодио, како се традиционално сматра, током VI и VII века.

Закључци до којих се у раду дошло сведоче у прилог тези да су се екдици у Источном римском царству задржали све до VIII, а могуће и IX века. У неким крајевима Царства тај процес је био продужен и до X века, што је доказано ранијим проналасцима печата Херсона.

У раду су коришћени метод језичког тумачења средњовизантијских правних збирки и историјско-компаративни метод, којим су се препознавале грчке позајмице старијских римских одредаба.

ЧЛАНАК ЈЕ РАСПОЛОЖИВ НА /
Ћирилици   Латиници  
РЕФЕРЕНЦЕ /
  1. Алексеенко, Николай Александрович. 1996. Новые находки печатей представителей городского управления Херсона. Материалы по археологии, истории и этнографии Таврии V: 155–170. (Alekseyenko, Nikolay Alexandrovich. 1996. Noviye nahodki pechatey predstaviteley gorodskogo upravleniya Hersona. Materialy po arheologii, istorii i etnografii Tavrii V: 155–170)
  2. Алексеенко, Николай Александрович. 2005. Defensor civitatis (ἔκδικος) и его роль в управленческом аппарате Херсона IX в. 67–75. Античная древность и средние века. Екатеринбург: Издательство Уральского университета. (Alekseyenko, Nikolay Alexandrovich. 2005. Defensor civitatis (ἔκδικος) i ego rol v upravlencheskom apparate Hersona IX v. 67–75. Antichnaya drevnost i sredniye veka. Yekaterinburg: Izdatelstvo Uralskogo universiteta)
  3. Alekseyenko, Nikolay. 2012. L’administration byzantine du Cherson: catalogue du sceaux. Paris: ACHCByz.
  4. Aličić, Samir. 2014. Defensor civitatis (zaštitnik građana) u Iliriku. 802–816. Zbornik radova Vladavina prava i pravna država u regionu, ur. Goran Marković. Istočno Sarajevo: Pravni fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu.
  5. Berger, Adolf. 1953. Encyclopedic Dictionary of Roman Law. Philadelphia: The American Philosophical Society. https://doi.org/10.2307/1005773
  6. Berneker, Erich. 1957. Defensor Civitatis. Reallexicon fur Antike und Christentum III, ed. Theodor Klauser. Stuttgart: Anton Hiersemann.
  7. Бородин, Олег Робертович. 2001. Равенский экзархат. Византийцы в Италиии. Санкт-Петербург: Издательство „Алетейя“. (Borodin, Oleg Robertovich. 2001. Ravenskiy ekzarhat. Vizantiytsy v Italii. Sankt-Peterburg: Izdatelstvo „Aleteya“)
  8. Burgmann, Ludwig. 1983. Ecloga: das Gesetzbuch Leons III. und Konstantinos’ V. Frankfurt am Main: Löwenklau Gesellschaft.
  9. Chénon, Émile. 1889. Étude Historique sur le Defensor Civitatis. Nouvelle Revue historique de droit français et étranger 13: 321–362; 545–561.
  10. Claude, Dietrich. 1969. Die byzantinische Stadt im 6. Jahrhundert. München: Beck.
  11. Codex Justinianus. 1877. ed. Paul Krüger. Berolini: apud Weidmannos.
  12. Curchin, Leonard. 2014. The end of local magistrates in the Roman Empire. Gerión 32: 271–287. https://doi.org/10.5209/rev_GERI.2014.v32.46676
  13. Cvetković, Miloš. 2017. Niže jedinice tematskog uređenja u Vizantiji (IX–XI vek). Neobjavljeni rukopis. Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet. https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/4530, последњи приступ 15. јуна 2021.
  14. Dagron, Gilbert. 1977. La Christianisme dans la ville byzantine. Dumberton Oaks Papers 31: 3–25. https://doi.org/10.2307/1291402
  15. Dagron, Gilbert, Dennis Feissel. 1987. Inscriptions de Cilicie. Paris: De Boccard.
  16. Dechareuil, Joseph. 1908. Quelques problèmes d’histoire des institutions municipales au temps de L’Empire Romain. Nouvelle Revue historique de droit français et étranger 32: 28–65.
  17. Desjardins, Abel. 1892. Defensor Civitatis. Dictionnaire des Antiquités Grecques et Romaines, eds. Charles Victor Daremberg, Edmond Saglio. Paris: Hachette.
  18. Drašković, Marko. 2013. Iz privredne istorije vizantijskog Sarda u V veku. Zbornik radova Vizantološkog instituta 50: 75–111. https://doi.org/10.2298/ZRVI1350075D
  19. Durlait, Jean. 2/1982. Les attributions civiles des eveques byzantine L’exemple du diocèse d’Afrique (533–709). Jahrbuch der Österistische Byzantinistik 32: 73–83.
  20. Ferluga, Jadran. 1953. Niže vojno-administrativne jedinice tematskog uređenja. Beograd: Vizantološki institut SANU.
  21. Fögen, Marie Theres. 1998. Reanimation of Roman Law, Byzantium in the Ninth Century Dead or Alive?. Papers from the Thirtieth Spring Symposium of Byzantine Studies, Birmingham, March 1996, ed. Leslie Brubaker. Milton Park: Routledge, 11–22.
  22. Frakes, Robert M. 4/1994. The Origin of the defensor civitatis. The Classical Journal 89: 337–348.
  23. Frakes, Robert. 1998. The Syro-Roman Lawbook and the Defensor Civitatis. Byzantion 68: 348–349.
  24. Frakes, Robert. 2001. Contra potentium iniurias: The defensor civitatis and Late Roman Justice. München: C. H. Beck.
  25. Ganghoffer, Roland. 1963. L’evolution des Institutions municipales en occident et en orient au bas-empire. Paris: Librairie générale de droit e de jurisprudence.
  26. Haldon, John. 2003. Byzantium in the Seventh Century: The Transformation of a Culture. Cambridge: Cambridge University Press.
  27. Hoepffner, André. 1938. Un aspect de la lutte de Valentinien Ier contre le Sénat: la création du „defensor plebis“. Revue Historique 182/2: 225–237.
  28. Humphreys, Michael. 2015. Law, Power and Imperial Ideology in the Iconoclast Era, c. 680–850. Oxford: Oxford University Press. https://doi.org/10.1093/acprof:oso/9780198701576.001.0001
  29. Ilić, Tamara. Jovana Šijaković. 2020. Pismo Sv. Evstatija Solunskog o oslobađanju robova. 129–165. Νομοφύλαξ. Zbornik radova u čast Srđana Šarkića, ur. Tamara Ilić, Marko Božić. Beograd: JP Službeni glasnik – Pravni fakultet Union.
  30. Jones, Arnold Hugh Martin. 1964. The Later Roman Empire. 284–602. A Social, Economic and Administrative Survey. Baltimore: Johns Hopkins University Press.
  31. Jus Graeco Romanum. 1962. eds. Ioannes Zepos, Panagiotes Zepos, Aalen: Scientia.
  32. Karayannopulos, Johannes. 1958. Das Finanzwesen des frühbyzantinischen Staates. München: Oldenbourg.
  33. Kazhdan, Alexander. 1991. Defensor civitatis. Oxford Dictionary of Byzantium, ed. Alexander Kazhdan. Oxford: Oxford University Press.
  34. Konidaris, Ioannis. 1982. Die Novellen des Kaiseres Herakleios. Fontes Minores V: 33–106.
  35. Kramer, Bairbel. 1990. Liste der Syndikoi, Ekdikoi, und Defensores in den Papyri Ägyptens. Papyrologica Florentina 19: Miscellanea Papirologica in occasione del Bicentenario dell’ Edizione della Charta Borgiana. Florence: Gonnelli.
  36. Laniado, Avshalom. 2002. Recherches sur les notables municipaux dans l’empire protobyzantin. Paris: Association des amis du Centre d’histoire et civilisation de Byzance.
  37. Липшиц, Елена Эммануиловна. 1976. Право и суд в Византии в IV–VIII вв. Ленинград: Издательство „Наука“. (Lipshits, Yelena Emmanuilovna. 1976. Pravo i sud v Vizantii v IV–VIII vv. Leningrad: Izdatelstvo „Nauka“).
  38. Lokin, Johannes Henricus Antonius Jan. 1994. The Significance of Law and Legislation in the Law Books of the Ninth to Eleventh Centuries. 71–91. Law and Society in Byzantium: Ninth – Twelfth centuries, eds. Angeliki Laiou, Dieter Simon. Washington: Dumbarton Oaks.
  39. Macrides, Ruth. 1984. Justice under Manuel I Komnenos: Four Novels on Court Business and Murder. Fontes Minores VI: 156–167 .
  40. Macrides, Ruth. 1985. Poetic Justice in the Patriarchate: Murder and Cannibalism in the Provinces. Cupido Legum, ed. L. Burgmann, M.-T. Fogen, A. Schminck. Frankfurt: Löwenklau.
  41. Macrides, Ruth. 1991. Perception of the Past in the Twelfth-Century Canonists. 589–601. Το Βυζάντιο κατά τον 12ο αιώνα, ed. Nicholas Oikonomides. Athens: Εταιρέια βυζαντιν́ων και μεταβυζαντιν́ων μελετ́ων.
  42. Macrides, Ruth. 1994. The competent court. 117–130. Law and Society in Byzantium: Ninth-Twelfth Centuries, ed. Angeliki Laiou, Dieter Simon. Washington: Dumbarton Oaks.
  43. Magdalino, Paul. 1994. Justice and Finance in the Byzantine State. 93–116. Ninth to Twelve Centuries, Law and Society in Byzantium, 9th–12th Centuries, eds. Angeliki Laiou, Dieter Simon, Washington: Dumbarton Oaks.
  44. Mancini, Gioacchino. 1961. Defensor civitatis. Dizionario epigrafico di antichità romane, ed. E. De Ruggiero, Roma: „L’Erma“ di Bretschneider.
  45. Mannino, Vincenzo. 1984. Ricerche sul „defensor civitatis“. Milano: Giuffrè.
  46. Margetić, Lujo. 1980. Ekloga iz 726. godine i njezina važnost za našu pravnu povijest. Zbornik radova Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci 1: 53–77.
  47. Margetić, Lujo. 1–2/1985. O nastanku i razvoju službe defensor civitatis. Živa antika 35: 95–116.
  48. Miller, Timothy. 2003. The Orphans of Byzantium: Child Welfare in the Christian Empire. Washington D. C: The Catholic University of America Press.
  49. Monnier, Henry. 1912. La Novelle L de Léon le Sage et l’insinuation des donations. 237–291. Mélanges P. F. Girard II: Paris: Librairie Arthur Rousseau.
  50. Morris, Rosemary. 1/2013. Travelling judges in Byzantine Macedonia (10th–11th c.). Zbornik radova Vizantološkog instituta 50: 335–345. https://doi.org/10.2298/ZRVI1350335M
  51. Oikonomides, Nicolas. 1972. Les listes de preseance byzantines des IXe et Xe siecles. Paris: Centre national de la recherche scientifique.
  52. Partch, Joseph. 10/1961. Der defensor civitatis. Zur Frühgeschichte des Defensornamtes. Sitzungsberichte der Heidelberger Akademie der Wissenschaften, Ph. Hist. 7: 45–50.
  53. Pergami, Federico. 1995. Istituzione del „defensor civitatis“. Studi di diritto romano tardoantico 61: 105–126.
  54. Piganiol, André. 1947. L’Empire Chrétien (325–395). Paris: Presses Universitaires de France.
  55. Rees, Brinley Roderick. 1952. Defensor Civitatis in Egypt. Rocznik papirologii praw-niczej 6: 73–102.
  56. Rouillard, Germaine. 1928. L’administration civile de l’Egypte byzantine. Paris: P. Geuthner.
  57. Santos, Andrés, Francisco Javier, Juan Carlos Codoñer. 2006. La introducción al Derecho (eisagoge) del patriarca Focio. Madrid: Consejo Superior de Investigaciones Científicas.
  58. Saradi, Helen. 1995. The Byzantine Tribunals: Problems in the Application of Justice and State Policy (9th–12th c.). Revue des études byzantins 53: 165–204. https://doi.org/10.3406/rebyz.1995.1904
  59. Seeck, Otto. 1901. Defensor civitatis. Paulys Realencyclopädie der classischen Altertumswissenschaft IV.2, ed. Georg Wissowa. Stuttgart: A. Druckenmüller.
  60. Seibt, Werner. 2013. Was lehren die Siegel über die Verwaltung von Cherson im Mittelalter?. Zbornik radova Vizantološkog instituta 50: 187–194. https://doi.org/10.2298/ZRVI1350187S
  61. The Theodosian Code and Novels and the Sirmondian Constitutions. A Translation with Commentary, Glossary, and Bibliography. 1954. transl. Clyde Pharr. Princeton: Princeton University Press.
  62. Theodosiani libri XVI cum Constitutionibus Sirmondianis et Leges novellae ad Theodosianum pertinentes. 1905. ed. Theodor Mommsen. Berolini: apud Weidmannos.
  63. von Druffel, Ernst. 1915. Papyrologische Studien zum byzantinischen Urkundenwesen im Anschluß an P. Heidelberg 311. München: C. H. Beck’sche Verlagsbuchhandlung O. Beck.