Tomas Bremer
10.51204/Anali_PFBU_23106A
Dosadašnja diskusija o potrebi crkvenog blagoslova za univerzitetske nastavnike teologije u Srbiji ukazala je na pravne elemente i probleme tog pitanja. Međutim, postoji i teološka dimenzija koja je povezana sa samorazumevanjem teologije kao nauke: kad se teologija razume kao nauka, onda za nju, u epistemološkom i teorijskom smislu, važe isti uslovi kao i za bilo koju drugu granu nauke, što ne isključuje posebnu ulogu crkve. I druge nauke funkcionišu u određenim društvenim i političkim kontekstima i u određenoj meri su zavisne od njih. Uloga teologije, prema tome, nije tako izuzetna. Pravo je svake crkve da očuva svoju teološku tradiciju, ali je otvoreno pitanje kako se to najbolje postiže. U interesu je teologije, ali i same crkve, da se kontrola nad teologijom prepušta najviše naučnom diskursu.
Ovaj članak je odgovor na ranije objavljeni tekst: POLEMIKA
- Vukomanović, Milan. 2/2022. Nihil obstat – srednjovekovne stranputice viskog obrazovanja u Srbiji. Anali Pravnog fakulteta u Beogradu 70: 571–585. https://doi.org/10.51204/Anali_PFBU_22208A
- Rakitić, Dušan S. 1/2022. O poreklu blagoslova za izbor profesora bogoslovskih fakulteta – nacionalni i uporedni plan. Anali Pravnog fakulteta u Beogradu 70: 313–341. https://doi.org/10.51204/Anali_PFBU_22110A
Zatvoreno za komentare