Томас Бремер
10.51204/Anali_PFBU_23106A
Досадашња дискусија о потреби црквеног благослова за универзитетске наставнике теологије у Србији указала је на правне елементе и проблеме тог питања. Међутим, постоји и теолошка димензија која је повезана са саморазумевањем теологије као науке: кад се теологија разуме као наука, онда за њу, у епистемолошком и теоријском смислу, важе исти услови као и за било коју другу грану науке, што не искључује посебну улогу цркве. И друге науке функционишу у одређеним друштвеним и политичким контекстима и у одређеној мери су зависне од њих. Улога теологије, према томе, није тако изузетна. Право је сваке цркве да очува своју теолошку традицију, али је отворено питање како се то најбоље постиже. У интересу је теологије, али и саме цркве, да се контрола над теологијом препушта највише научном дискурсу.
Овај чланак је одговор на раније објављени текст: ПОЛЕМИКА
- Вукомановић, Милан. 2/2022. Nihil obstat – средњовековне странпутице виског образовања у Србији. Анали Правног факултета у Београду 70: 571–585. https://doi.org/10.51204/Anali_PFBU_22208A
- Ракитић, Душан С. 1/2022. О пореклу благослова за избор професора богословских факултета – национални и упоредни план. Анали Правног факултета у Београду 70: 313–341. https://doi.org/10.51204/Anali_PFBU_22110A
Затворено за коментаре