Зоран Р. Томић
10.5937/AnaliPFB1901007T
Време се дâ сагледавати и као идеална, ментална и као реална, објективна појава. Као мање-више стабилна, садашња „датост“, али и као „програмска“ пројекција. Време је респектабилна чињеница, однос, процес, ток: оно је чинилац законитости, компонента предвидљивости и доследности: посреди је синхронизација појава, односно процеса – и њихов континуитет. На концу, време се може сагледавати као почетак, и као крај – и као моменат, и као низ сукцесивних корака, као ограничење, као простор у коме се нешто активно одвија. А „ћутање“ – нечињење и неблаговременост представљају противправност, онда када је прописана дужност службеног, јавноправног чињења. У уставним оквирима, од преамбуле, дуж целине уставног ткива – нарочито у роковима, људским слободама и правима, правним лековима, компонентама уставности и законитости, правној сигурности, посебно у кривичном праву, затим мандатима јавних функционера, распуштању парламента, ванредном и ратном стању, променама устава и другом, на крају и у спроведбеном уставном закону – време има конститутивно, темељно и динамичко место.
- Calleros, Ch. R., Legal Method and Writing, 5th edition, New York 2006.
- Carić, S., Pravo na suđenje u razumnom roku, Beograd 2008.
- Dolezalek, G. R., Stare Decisis: Persuasive Force of Precedent and Old Authority (12th–20th Century), Cape Town 1989.
- Ditertr, Ž., Izvodi iz najznačajnijih odluka Evropskog suda za ljudska prava, Beograd 2006.
- Fuler, L., Moralnost prava, drugo izdanje, Beograd 2011.
- Gerhardt, M. J., The Power of Precedent, Oxford – New York 2008.
- Gorjanc Prelević, T., „Pravo na suđenje u razumnom roku“, Zbirka izabranih presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučajevima protiv Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Slovenije i Srbije, Sarajevo 2009.
- Hershovitz, S., „Integrity and Stare Decisis“, Exploring Law’s Empire: the Jurisprudence of Ronald Dworkin (ed. Scott Hershovitz), Oxford – New York 2006.
- Husserl, E., Logische Untersuchungen, I–II, Tübingen, 1980 (orig., 1900–1901; Ideen zu einer reinen Phenomenologie ubd phenomenologischen Philosophie, Tübingen, 1980 (orig., 1913).
- Huserl, E., Predavanja o fenomenologiji unutrašnje vremenske svijesti (prev. Časlav D. Koprivica), Sremski Karlovci – Novi Sad 2004.
- Jakšić, A., Evropska konvencija o ljudskim pravima – komentar,
- Beograd 2006.
- Jovičić, M., Veliki ustavni sistemi, elementi za jedno uporedno ustavno pravo, Beograd 1984.
- Krletić, M., „Odlučivanje u razumnom roku u upravnim stvarima prema praksi Evropskog suda za ljudska prava“, Upravno pravo – aktualnosti upravnog sudovanja i upravne prakse, Zagreb 2007.
- Lukić, R., Sistem filozofije prava, 1. Filozofija; 2. Filozofija prava, Beograd 2012.
- Marković, R., Ustavno pravo i političke institucije, Beograd 1995.
- Odyakmaz, Z. „Time in Law and issue of reasonable period of time in administrative judiciary“, Pravni život 11/09.
- Perović, S., Retroaktivnost zakona i drugih opštih akata, Teorija sukoba zakona u vremenu, Beograd 1987.
- Reinach, A., Zur Phänomenologie des Rechts, München 1953.
- Sioran, E., Pad u vreme (prev. sa franc. M. Kozić), Novi Sad 2008.
- Šikić, M., „Pravo na suđenje u razumnom roku u praksi Upravnog suda Hrvatske“, Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci 30(1)/1991.
- Tomić, Z. R., Komentar Zakona o upravnim sporovima sa sudskom praksom, drugo, dopunjeno izdanje, Beograd 2012.
- Uzelac, M., Fenomenologija, Novi Sad 2009.
- Vrhovni sud Srbije, Praksa Evropskog suda za ljudska prava i primena evropskih standarda u upravnom pravu Srbije, Beograd 2007.
- Zafranski, R., Vreme, Beograd 2017.
Затворено за коментаре