СУЂЕЊЕ ДАМАСКИНУ ХИЛАНДАРЦУ НА СВЕТОЈ ГОРИ И МЕЂУПРАВОСЛАВНИ ОДНОСИ СРЕДИНОМ XVII ВЕКА

У раду се анализира утицај судског процеса против водећег српског духовника на Светој гори Дамаскина Хиландарца на међуправославне односе средином XVII века. Грчки светогорски старци судили су Дамаскину због његовог поштовања руског дониконовског обреда, чија је главна карактеристика била двопрсто крсно знаменовање. О овом процесу, у оквиру кога су спаљиване руске богословске књиге, а руски дониконовски обред проглашен јеретичким, детаљно је известио познати руски дипломата Арсеније Суханов, у свом спису „Прения с греками о вере“. Светогорски судски процес био је повод оштрог спора између Суханова и чланова делегације јерусалимског патријарха Пајсија, у Трговишту 1650. године. Основу спора представљала је обредна различитост између Грка и Руса. Пошто је, у међувремену, дошло до прогрчке промене курса у погледу обредног питања у Москви, у време патријарха Никона, „случај Дамаскина Србина“ постао је део аргументације старообредничке опозиције.

У другом делу рада разматра се позиција Српске цркве у односу на светогорски судски процес и на „руско обредно питање“. Посебна пажња посвећена је ставовима водећих српских архијереја тог времена – патријарха Гаврила I (Рајића) и митрополита кратовског Михаила. Ови архијереји су признали законитост Никонових обредних реформи и на тај начин индиректно одбацили гледиште које је заступао Дамаскин Хиландарац. Дамаскинов случај био је својеврстан весник промена у међуправославним односима тог доба, нарочито у односима између Московске Русије и грчког Истока.