Milan Škulić
10.5937/AnaliPFB1602007S
Rad sadrži analizu krivičnopravnog i krivičnoprocesnog efekta zastarelosti, kao instituta koji ima „dvostruku prirodu“, kako krivičnopravnu, tako i krivičnoprocesnu, a koji svoje specifično dejstvo ostvaruje pre svega u krivičnom postupku, kada nastupela zastarelost predstavlja trajnu krivičnoprocesnu smetnju, koja onemogućava krivično gonjenje i predstavlja razlog za okončanje krivičnog postupka, ako je on započeo, odnosno sprečava njegovo započinjanje, ukoliko krivični postupak još uvek nije započet, što se u obe ove situacije manifestuje donošenjem odgovarajućih odluka organa postupka – bilo krivičnog suda, bilo javnog tužioca, ukoliko se radi o krivičnim delima za koja se goni po službenoj dužnosti.
U radu se razmatra pojam zastarelosti i njen ratio legis, određena uporednopravna rešenja (nemačko krivično pravo i krivično pravo SAD), normativna rešenja u srpskom krivičnom pravu, kao i osnovni krivičnoprocesni efekti zastarelosti uz posebno analiziranje nelogičnog rešenja u Zakoniku o krivičnom postupku, gde je zastarelost pogrešno svrstana u jednu od apsolutno bitnih povreda odredaba krivičnog postupka.
Zatvoreno za komentare