PRAVNA PRIRODA AFATOMIJE

Autor u članku analizira afatomiju, pravni posao za slučaj smrti Franaka, koji se u literaturi smatra začetkom testamenta kod starih Germana, ali i korenom ugovora o nasleđivanju normiranih u velikim građanskopravnim kodifikacijama. Cilj rada je da se kroz analizu pravne prirode afatomije ispita tačnost ove osnovne hipoteze i da se da odgovor na pitanje da li su u uporednoj pravnoj tradiciji eventualno postojali pravni poslovi koji su nastali pre afatomije i koji se takođe mogu smatrati začecima ugovornog nasleđivanja.

U prvom delu rada autor konstatuje da su društveno-ekonomske prilike, kulturna i pravna svest starih Germana diktirale nužnost stvaranja drugačijih pravnih poslova kojima bi se raspolagalo za slučaj smrti, jer ovi narodi nisu poznavali zaveštanje. Potom analizira način na koji se preduzimala afatomija u Salijskom i u Ripuarskom zakoniku, ukazuje na sličnosti i razlike ovog instituta kod Salijskih i Ripuarskih Franaka i prezentuje različite teorije kojima se objašnjava pravna priroda ovog instituta.

Autor zaključuje da se afatomija može smatrati korenom ugovornog nasleđivanja u najširem smislu, ali ne i ugovora o nasleđivanju u smislu u kome ih poznaju savremena prava, kao i da ova konstatacija može da bude tačna samo za germanska prava, ali ne i za pravnu civilizaciju uopšte.