Aleksandar Todorović
10.5937/AnaliPFB1701187T
Svrha ovog članka je da preispita tradicionalno poimanje supsidijarnosti u domenu evropskog režima zaštite ljudskih prava u kojem se supsidijarnost posmatra kao deo političkog kompromisa usmerenog na očuvanje suvereniteta država potpisnica konvencije i afirmaciju pluralizma, tako što će autor nastojati da ukaže na to da je koncept supsidijarnosti u praksi Evropskog suda za ljudska pravai kroz reformu kontrolnog mehanizma
prešao dug put od političkog kompromisa do jednog od osnovnih principa na kojima se temelji kontrolni mehanizam konvencije. Štaviše, autor će pokušati da objasni da koncept supsidijarnosti sadrži ne samo uzlaznu (negativnu) komponentu već i silaznu (pozitivnu) komponentu, istovremeno ispitujući valjanost argumentacije koja tvrdi suprotno.
- Caroza, P. „Supsidiarity as a structural principle of international human rights law“, The American Journal of International Law 97/1997, Washington DC.
- Greer, S. „Constitutionalizing adjudication under the European Convention on Human Rights“, Oxford Journal of Legal Studies 23/2003, Oxford.
- Morawa, A. „The European Court of Human Rights Rejection of Petitions where the aplicant Has Not Suffered a Significant Disadvantage“, Journal of transnational legal issues 1/2012, Luzern.
- Wildhaber, L. „Pilot Judgments in Cases of Structural or Systemic Problems on the National Level“, The European Court of Human Rights Overwhelmed by Applications: Problems and Possible Solutions, Springer Verlag, Berlin 2009.
Zatvoreno za komentare