O DOBROVOLJNOSTI ODUSTANKA OD IZVRŠENJA KRIVIČNOG DELA

Zakonodavac predviđa mogućnost oslobođenja od kazne za učinioca koji u fazi pokušaja dobrovoljno odustane od dovršenja krivičnog dela. Iako za obe forme odustanka (u fazi nedovršenog i dovršenog pokušaja) važe različite objektivne pretpostavke, osnovni subjektivni uslov je na isti način određen kao dobrovoljnost odustanka. U našoj ranijoj literaturi i sudskoj praksi ovaj uslov je dosta strogo obojen psihološkim sadržajem i negiran uvek kada učinilac odluku o odustanku nije formirao isključivo na osnovu unutrašnjih motiva. Osim psiholoških teorija, u nemačkoj doktrini razvijen je i normativni pojam dobrovoljnosti, koji ovu subjektivnu pretpostavku procenjuje polazeći od vrednovanja motiva za odustanak. Uprkos tome što je Krivični zakonik preciznije nego naše pređašnje zakonodavstvo oblikovao pravnu figuru dobrovoljnog odustanka, i dalje ostaje nedovoljno razjašnjeno osnovno pitanje – kada se odustanak može smatrati dobrovoljnim. U radu se razmatraju osnovni teorijski stavovi posvećeni ovoj problematici i predlaže jedan elastičniji praktični pristup.