Чланак
сеп 30
Назад

ГРАНИЦЕ НАДЛЕЖНОСТИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ – НАЧЕЛО ПОВЕРЕНИХ ОВЛАШЋЕЊА

Весна Кнежевић Предић, Зоран Радивојевић

10.5937/AnaliPFB1803108K
САЖЕТАК /

Границе надлежности Европске уније одређене су начелом поверених овлашћења које представља темељни принцип права међународних организација. Према том начелу, ЕУ нема општу и неограничену надлежност већ располаже само оним овлашћењима која су јој повериле државе чланице оснивачким уговором. Иако никада оспоравано и довођено у питање приликом регулисања надлежности, то начело се доста тешко и споро пробијало у оснивачке уговоре ранијих Европских заједница и садашње ЕУ. У почетној фази европских интеграција творци тих уговора нису сматрали да је потребно да у текст уносе принципе о разграничењу надлежности између ЕЗ и држава чланица, односно начела вертикалне поделе власти. Начело поверених овлашћења нашло је први пут свој експлицитни израз у Уговору којим је основана ЕУ. Том приликом оно постаје принцип комунитарног права, али не и начело целокупног права ЕУ. Начело поверених овлашћења конституционализовано је тек реформом извршеном Лисабонским уговором када је прерасло у уставни принцип читаве ЕУ. После прегледа одредаба у којима се изричито помиње или разрађује то начело, предмет пажње аутора рада су концепт имплицираних овлашћења и клаузула флексибилности. Први од њих, преузет из јуриспруденције Суда правде, омогућио је ЕУ да, осим овлашћења која су јој изричито поверена, врши и она овлашћења која се могу извести довођењем у везу оснивачког уговора са неком правно релевантном чињеницом, као што су циљ и корисно дејство његових одредаба. Код клаузуле флексибилности, пак, реч је о резидуалном овлашћењу које се може користити у случају да не постоји специфичан правни основ када међу државама чланицама и институцијама ЕУ постоји сагласност о потреби деловања ради остваривања неког од циљева прописаних оснивачким уговором. Расправа о границама надлежности ЕУ завршава се разматрањем врста њених овлашћења на основу класификације усвојене у Лисабонском уговору. Према тој подели, која се ослања на досадашњу праксу деловања ЕУ, разликују се искључива и неискључива овлашћења, при чему ова друга категорија обухвата подељена, комплементарна и координирајућа овлашћења.

ЧЛАНАК ЈЕ РАСПОЛОЖИВ НА /
Ћирилици  
РЕФЕРЕНЦЕ /
  • Bermann, G. A., „Competences of the Union“, European Union Law for the Twenty-First Century (eds. T. Tridimas, P. Nebbia), Hart Publishing, Oxford 2004.
  • Blumann, C., Dubouis, L., Droit institutionnel de lʹUnion européenne, Litec LexisNexsis, Paris 2010.
  • Chalmers, D., Tomkins, A., European Union Public Law, Cambridge University Press, Cambridge 2007.
  • Crage, P., Burca, G., European Union law: Texts, Cases and Materials, Oxford University Press, Oxford 2003.
  • Engstrom, V., „How to Tame the Elusive: Lessons from the Revision of the European Union Flexibility Clause“, International Organizations Law Review 2/2010.
  • Geiger, R., Khan, D. E., Kotzur, M., European Union Treaties – a Commentary, C. H. Beck-Hart, Oxford 2015.
  • Hartley, T. C., The Foundations of European Union Law, Oxford University Press, Oxford 2014.
  • Isaac, G., Blanquet, M., Droit général de lʼUnion européenne, Sirey, Paris 2012.
  • Jacqué, J. P., Droit institutionnel de lʼUnion européenne, Dalloz, Paris 2012.
  • Knežević-Predić, V., Radivojević, Z., Kako nastaje i deluje pravo Evropske unije, Službeni glasnik, Beograd 2009. (Knežević-Predić, V., Radivojević, Z., Kako nastaje i deluje pravo Evropske unije, Službeni glasnik, Beograd 2009)
  • Knežević-Predić, V., Radivojević, Z., „Ugovorna sposobnost Evropske unije: šest decenija posle“, Srpska politička misao 1/2018. (Knežević-Predić, V., Radivojević, Z., „Ugovorna sposobnost Evropske unije: šest decenija posle“, Srpska politička misao 1/2018)
  • Konstadinides, T., „Drawing the line between Circumvention and Gap-Filling: An Exploration of the Conceptual Limits of the Treatyʼs Flexibility Clause“, Yearbook of European Law 2012.
  • Košutić, B., Rakić, B., Milisavljević, B., Uvod u pravo evropskih integracija, Pravni fakultet, Beograd 2013. (Košutić, B., Rakić, B., Milisavljević, B., Uvod u pravo evropskih integracija, Pravni fakultet, Beograd 2013)
  • Lenaerts, K. et al., European Union Law, Sweet & Maxwell, London 2011.
  • Meškić, Z., Samardžić, D., Pravo Evropske unije I, TDP – GIZ, Sarajevo 2012.
  • Misita, N., Osnovi prava Evropske unije, Pravni fakultet, Sarajevo 2007.
  • Piris, J. C., The Constitution for Europe: A Legal Analysis, Cambridge University Press, Cambridge 2006.
  • Radivojević, Z., „O implicitnoj ugovornoj sposobnosti međunarodnih organizacija“, Godišnjak Pravnog fakulteta u Sarajevu 1989. (Radivojević, Z., „O implicitnoj ugovornoj sposobnosti međunarodnih organizacija“, Godišnjak Pravnog fakulteta u Sarajevu 1989)
  • Radivojević, Z., Ugovori međunarodnih organizacija u međunarodnom javnom pravu, SKC, Niš 1996. (Radivojević, Z., Ugovori međunarodnih organizacija u međunarodnom javnom pravu, SKC, Niš 1996)
  • Radivojević, Z., Knežević Predić, V., Institucije Evropske unije, Sven, Niš 2008. (Radivojević, Z., Knežević Predić, V., Institucije Evropske unije, Sven, Niš 2008)
  • Rossi, L. S., „Does the Lisbon Treaty Provide a Clearer Separation of Competences between EU and Member States?“, EU Law after Lisbon (eds. A. Biondi, P. Eechout, S. Ripley), Oxford University Press, Oxford 2012.
  • Sauron, J. L., Comprendre le Traité de Lisbonne. Texte consolidé intégrale des traités, explications et commentaires, Gualino Editeur, Paris 2007.
  • Schutze, R., „Organizad Change Towards an ‘Ever Closer Union’: Article 308 and the Limits to the Community Competences“, Yearbook of European Law 2003.
  • Schutze, R., „The European Community’s Federal Order of Competence: A Retrospective Analysis“, 50 Years of the European Treaties: Looking Back and Thinking Forward (eds. M. Dougan, S. Currie), Hart Publishing, Portland 2009.
  • Schutze, R., „EU Competences Existence and Exercise“, The Oxford Handbook of European Union Law (eds. A. Arnull, D. Chalmers), Oxford University Press, Oxford 2015.
  • Shermers, H. G., Blokker, N. M., International Institutional Law – Unity within diversity, Martinus Nijhoff Publishers, Boston – Leiden 2003.
  • Show, M., International Law, Cambridge University Press, Cambridge 2008.