Članak
sep 30
Nazad

GRANICE NADLEŽNOSTI EVROPSKE UNIJE – NAČELO POVERENIH OVLAŠĆENJA

Vesna Knežević Predić, Zoran Radivojević

10.5937/AnaliPFB1803108K
SAŽETAK /

Granice nadležnosti Evropske unije određene su načelom poverenih ovlašćenja koje predstavlja temeljni princip prava međunarodnih organizacija. Prema tom načelu, EU nema opštu i neograničenu nadležnost već raspolaže samo onim ovlašćenjima koja su joj poverile države članice osnivačkim ugovorom. Iako nikada osporavano i dovođeno u pitanje prilikom regulisanja nadležnosti, to načelo se dosta teško i sporo probijalo u osnivačke ugovore ranijih Evropskih zajednica i sadašnje EU. U početnoj fazi evropskih integracija tvorci tih ugovora nisu smatrali da je potrebno da u tekst unose principe o razgraničenju nadležnosti između EZ i država članica, odnosno načela vertikalne podele vlasti. Načelo poverenih ovlašćenja našlo je prvi put svoj eksplicitni izraz u Ugovoru kojim je osnovana EU. Tom prilikom ono postaje princip komunitarnog prava, ali ne i načelo celokupnog prava EU. Načelo poverenih ovlašćenja konstitucionalizovano je tek reformom izvršenom Lisabonskim ugovorom kada je preraslo u ustavni princip čitave EU. Posle pregleda odredaba u kojima se izričito pominje ili razrađuje to načelo, predmet pažnje autora rada su koncept impliciranih ovlašćenja i klauzula fleksibilnosti. Prvi od njih, preuzet iz jurisprudencije Suda pravde, omogućio je EU da, osim ovlašćenja koja su joj izričito poverena, vrši i ona ovlašćenja koja se mogu izvesti dovođenjem u vezu osnivačkog ugovora sa nekom pravno relevantnom činjenicom, kao što su cilj i korisno dejstvo njegovih odredaba. Kod klauzule fleksibilnosti, pak, reč je o rezidualnom ovlašćenju koje se može koristiti u slučaju da ne postoji specifičan pravni osnov kada među državama članicama i institucijama EU postoji saglasnost o potrebi delovanja radi ostvarivanja nekog od ciljeva propisanih osnivačkim ugovorom. Rasprava o granicama nadležnosti EU završava se razmatranjem vrsta njenih ovlašćenja na osnovu klasifikacije usvojene u Lisabonskom ugovoru. Prema toj podeli, koja se oslanja na dosadašnju praksu delovanja EU, razlikuju se isključiva i neisključiva ovlašćenja, pri čemu ova druga kategorija obuhvata podeljena, komplementarna i koordinirajuća ovlašćenja.

ČLANAK JE RASPOLOŽIV NA /
Ćirilici  
REFERENCE /
  • Bermann, G. A., „Competences of the Union“, European Union Law for the Twenty-First Century (eds. T. Tridimas, P. Nebbia), Hart Publishing, Oxford 2004.
  • Blumann, C., Dubouis, L., Droit institutionnel de lʹUnion européenne, Litec LexisNexsis, Paris 2010.
  • Chalmers, D., Tomkins, A., European Union Public Law, Cambridge University Press, Cambridge 2007.
  • Crage, P., Burca, G., European Union law: Texts, Cases and Materials, Oxford University Press, Oxford 2003.
  • Engstrom, V., „How to Tame the Elusive: Lessons from the Revision of the European Union Flexibility Clause“, International Organizations Law Review 2/2010.
  • Geiger, R., Khan, D. E., Kotzur, M., European Union Treaties – a Commentary, C. H. Beck-Hart, Oxford 2015.
  • Hartley, T. C., The Foundations of European Union Law, Oxford University Press, Oxford 2014.
  • Isaac, G., Blanquet, M., Droit général de lʼUnion européenne, Sirey, Paris 2012.
  • Jacqué, J. P., Droit institutionnel de lʼUnion européenne, Dalloz, Paris 2012.
  • Knežević-Predić, V., Radivojević, Z., Kako nastaje i deluje pravo Evropske unije, Službeni glasnik, Beograd 2009. (Knežević-Predić, V., Radivojević, Z., Kako nastaje i deluje pravo Evropske unije, Službeni glasnik, Beograd 2009)
  • Knežević-Predić, V., Radivojević, Z., „Ugovorna sposobnost Evropske unije: šest decenija posle“, Srpska politička misao 1/2018. (Knežević-Predić, V., Radivojević, Z., „Ugovorna sposobnost Evropske unije: šest decenija posle“, Srpska politička misao 1/2018)
  • Konstadinides, T., „Drawing the line between Circumvention and Gap-Filling: An Exploration of the Conceptual Limits of the Treatyʼs Flexibility Clause“, Yearbook of European Law 2012.
  • Košutić, B., Rakić, B., Milisavljević, B., Uvod u pravo evropskih integracija, Pravni fakultet, Beograd 2013. (Košutić, B., Rakić, B., Milisavljević, B., Uvod u pravo evropskih integracija, Pravni fakultet, Beograd 2013)
  • Lenaerts, K. et al., European Union Law, Sweet & Maxwell, London 2011.
  • Meškić, Z., Samardžić, D., Pravo Evropske unije I, TDP – GIZ, Sarajevo 2012.
  • Misita, N., Osnovi prava Evropske unije, Pravni fakultet, Sarajevo 2007.
  • Piris, J. C., The Constitution for Europe: A Legal Analysis, Cambridge University Press, Cambridge 2006.
  • Radivojević, Z., „O implicitnoj ugovornoj sposobnosti međunarodnih organizacija“, Godišnjak Pravnog fakulteta u Sarajevu 1989. (Radivojević, Z., „O implicitnoj ugovornoj sposobnosti međunarodnih organizacija“, Godišnjak Pravnog fakulteta u Sarajevu 1989)
  • Radivojević, Z., Ugovori međunarodnih organizacija u međunarodnom javnom pravu, SKC, Niš 1996. (Radivojević, Z., Ugovori međunarodnih organizacija u međunarodnom javnom pravu, SKC, Niš 1996)
  • Radivojević, Z., Knežević Predić, V., Institucije Evropske unije, Sven, Niš 2008. (Radivojević, Z., Knežević Predić, V., Institucije Evropske unije, Sven, Niš 2008)
  • Rossi, L. S., „Does the Lisbon Treaty Provide a Clearer Separation of Competences between EU and Member States?“, EU Law after Lisbon (eds. A. Biondi, P. Eechout, S. Ripley), Oxford University Press, Oxford 2012.
  • Sauron, J. L., Comprendre le Traité de Lisbonne. Texte consolidé intégrale des traités, explications et commentaires, Gualino Editeur, Paris 2007.
  • Schutze, R., „Organizad Change Towards an ‘Ever Closer Union’: Article 308 and the Limits to the Community Competences“, Yearbook of European Law 2003.
  • Schutze, R., „The European Community’s Federal Order of Competence: A Retrospective Analysis“, 50 Years of the European Treaties: Looking Back and Thinking Forward (eds. M. Dougan, S. Currie), Hart Publishing, Portland 2009.
  • Schutze, R., „EU Competences Existence and Exercise“, The Oxford Handbook of European Union Law (eds. A. Arnull, D. Chalmers), Oxford University Press, Oxford 2015.
  • Shermers, H. G., Blokker, N. M., International Institutional Law – Unity within diversity, Martinus Nijhoff Publishers, Boston – Leiden 2003.
  • Show, M., International Law, Cambridge University Press, Cambridge 2008.