ДА ЛИ СУ САСИ ИМАЛИ ПРИВИЛЕГИЈЕ У МЕШОВИТИМ СПОРОВИМА У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ?

Према сведочењима савременика, средњовековни српски краљеви дугују своје богатство и моћ бројним рудницима метала који су постојали у њиховој држави. Вађење руде метала у Србији се везује за долазак Саса, рудара немачког порекла. Саси су у средњовековној Европи били народ рударских стручњака, који је радио у рудницима далеко ван своје постојбине Саксоније. Они су се том уносном привредном делатношћу бавили и у Чешкој, Угарској (у данашњој Словачкој и у Ердељу), Босни, али и у Србији. Њихов долазак се традиционално везује за владавину краља Стефана Уроша I (1234–1276).

Иако нису сачувани извори који би то директно потврдили, сматра се да су римокатолицима Сасима приликом доласка у православну Србију морале бити дате одређене привилегије, као што су самоуправа, слобода вероисповедања, рударске концесије. Међу тим привилегијама се често наводе и судске, а посебно право Саса на мешовити суд или мешовиту пороту у спору са припадницима друге етничке скупине.

Рад покушава да преиспита ову последњу тезу кроз историјски метод и језичко, системско и историјско тумачење извора, пре свих повеља српских краљева издатих Дубровнику, Душановог законика и Законика о рудницима деспота Стефана Лазаревића.