АНАЛИТИЧКА И ХЕРМЕНЕУТИЧКА ТЕОРИЈА ПРАВА

У раду се излажу основни правци развоја у филозофији права у претходних неколико деценија са становишта метатеоријског разликовања између аналитичке и херменеутичке перспективе у проучавању права. Аутор тврди да се скорије филозофије права махом не позиционирају у оквирима традиционалне дихотомије јуснатурализам – правни позитивизам, те да та дихотомија све мање успјева да објасни разлике између савремених поимања права. Као алтернатива се излаже ралика између аналитичке филозофске традиције и херменеутичке филозофске традиције које се пресудно утицале на обликовање постхартовских струјања у англосаксонској филозофији права и посткелзеновских струјања у континенталној филозофији права. Коначно, испитује се утицај херменеутичке филозофије и правне теорије код нас како у погледу изградње херменеутичке теорије права тако и у погледу изградње теорије правне херменеутике.