VREDNOSNA USMERENOST PRAVA NASPRAM PRAVNOG POZITIVIZMA

U ovom dobu tehnološki zahuktalog pozitivizma često se u pravnoj nauci mogu čuti tvrdnje da pravo treba da istisne vrednosti iz sebe i da postoji bez njih. Ta tvrdnja nije nova. Novo je samo objašnjenje zbog čega se to tvrdi. A ono glasi da se time pravo oslobađa ljudskih slabosti, postaje čisto naučno zasnovano i vrednosno neutralno kao jedna čisto realna pojava života. Kao da se zaboravilo da proglašena vrednosna neutralnost prava takođe predstavlja jednu vrednost. Zbog toga je umesnije govoriti o nužnoj vrednosnoj usmerenosti prava, zasnovanoj na tvrdnji da svako pravo teži ka vlastitom samousavršavanju. To samousavršavanje nužno ima kao krajnji cilj pretvaranje pozitivnog prava u idealno, prirodno pravo. U tom slučaju, odgovor na pitanje da li pravo može da postoji bez vrednosti postaje jasan – ne može. I ne samo da ne može, već se ne sme ni težiti ka pravu odvojenom od vrednosti. U protivnom, pokazala bi se kao tačna misao Tome Akvinskog da je pravo stvoreno samo zbog zlih i opakih. Vrednosti postojano utiču na pravo. One ga ustanovljavaju, omogućavaju stvaranje sve boljeg prava i preko njega se ostvaruju. Kao takve, one predstavljaju pouzdano polazište za razumevanje prava i određivanje njegovog pojma.