ВРЕДНОСНА УСМЕРЕНОСТ ПРАВА НАСПРАМ ПРАВНОГ ПОЗИТИВИЗМА

У овом добу технолошки захукталог позитивизма често се у правној науци могу чути тврдње да право треба да истисне вредности из себе и да постоји без њих. Та тврдња није нова. Ново је само објашњење због чега се то тврди. А оно гласи да се тиме право ослобађа људских слабости, постаје чисто научно засновано и вредносно неутрално као једна чисто реална појава живота. Као да се заборавило да проглашена вредносна неутралност права такође представља једну вредност. Због тога је умесније говорити о нужној вредносној усмерености права, заснованој на тврдњи да свако право тежи ка властитом самоусавршавању. То самоусавршавање нужно има као крајњи циљ претварање позитивног права у идеално, природно право. У том случају, одговор на питање да ли право може да постоји без вредности постаје јасан – не може. И не само да не може, већ се не сме ни тежити ка праву одвојеном од вредности. У противном, показала би се као тачна мисао Томе Аквинског да је право створено само због злих и опаких. Вредности постојано утичу на право. Оне га установљавају, омогућавају стварање све бољег права и преко њега се остварују. Као такве, оне представљају поуздано полазиште за разумевање права и одређивање његовог појма.