Dragana Čvorović, Veljko Turanjanin
10.5937/AnaliPFB1501217C
Kraj XX veka je pokazao da su skoro sve evropske zemlje doživele neuspeh u suzbijanju kriminaliteta. Usled toga, proučavajući uporedno pravo, zakonodavci su počeli da traže pravne institute kako bi uspostavili nove mehanizme efikasnijeg rešavanja krivičnih predmeta. Kao pravni transplantat koji je zaživeo u skoro svim evropskim državama izdvaja se sporazum o priznanju krivičnog dela, koji u pojedinim neizbežno prati sistem pravog porotnog suđenja. Među njima, Francuska predstavlja državu s dugom tradicijom učešća građana u krivičnim postupcima. U ovoj zemlji porotno suđenje se odvija duže od dvesta godina, a nastalo je po ugledu na engleski porotni sud. Međutim, kao što je to slučaj i danas, gotovo je nemoguće jedan pravni institut preuzeti iz jednog zakonodavstva i implementirati u drugo u istom obliku, pa je tako i porotni sistem suđenja doživeo prilagođavanja francuskom krivičnom postupku. O tom najbolje svedoče mnogobrojni zakonski akti doneti u međuvremenu, putem kojih je porota doživljavala konstantne transformacije. U ovom radu autori obrađuju više celina. Nakon uvodnih napomena o porotnom suđenju objašnjuju položaj i ulogu porotnika u krivičnom postupku. Potom daju presek njihovog položaja kroz razvoj ovog tipa suđenja, da bi posle analizirali porotu prema pozitivnom francuskom pravu. Takođe, kroz ceo rad daje se i komparativna analiza pojedinih elemenata ovog oblika suđenja, a na kraju su data zaključna razmatranja u kojima autori na jedan rezimirani način sumiraju rezultate do kojih su došli u proučavanju predmetne problematike.
Zatvoreno za komentare