УЛОГА ПОРОТЕ У ФРАНЦУСКОМ КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

Крај XX века је показао да су скоро све европске земље доживеле неуспех у сузбијању криминалитета. Услед тога, проучавајући упоредно право, законодавци су почели да траже правне институте како би успоставили нове механизме ефикаснијег решавања кривичних предмета. Као правни трансплантат који је заживео у скоро свим европским државама издваја се споразум о признању кривичног дела, који у појединим неизбежно прати систем правог поротног суђења. Међу њима, Француска представља државу с дугом традицијом учешћа грађана у кривичним поступцима. У овој земљи поротно суђење се одвија дуже од двеста година, а настало је по угледу на енглески поротни суд. Међутим, као што је то случај и данас, готово је немогуће један правни институт преузети из једног законодавства и имплементирати у друго у истом облику, па је тако и поротни систем суђења доживео прилагођавања француском кривичном поступку. О том најбоље сведоче многобројни законски акти донети у међувремену, путем којих је порота доживљавала константне трансформације. У овом раду аутори обрађују више целина. Након уводних напомена о поротном суђењу објашњују положај и улогу поротника у кривичном поступку. Потом дају пресек њиховог положаја кроз развој овог типа суђења, да би после анализирали пороту према позитивном француском праву. Такође, кроз цео рад даје се и компаративна анализа појединих елемената овог облика суђења, а на крају су дата закључна разматрања у којима аутори на један резимирани начин сумирају резултате до којих су дошли у проучавању предметне проблематике.