ТЕЛЕВИЗИЈСКИ ФОРМАТИ КАО (НЕ)ЗАШТИЋЕНА ИНТЕЛЕКТУАЛНА ДОБРА

Телевизијски формати представљају осмишљени и у извесном степену оригинални концепт одређеног телевизијског програма. Приликом сачињавања телевизијског програма, ТВ станице се у све већој мери ослањају на формате чија успешност је већ доказана на иностраним телевизијским тржиштима. У раду се анализира да ли телевизијски формати, као интелектуална добра, уживају заштиту у праву интелектуалне својине. Аутор закључује да само поједини елементи формата могу уживати ауторскоправну заштиту, док се она не може признати концепту одређеног телевизијског програма. Поврх тога, концепт телевизијског формата, пре него што дође до његове реализације, као и техничка упутства за реализацију формата, могу се штитити као пословна тајна. Након реализације телевизијског формата, његов стваралац може остварити заштиту од имитације на основу прописа о сузбијању нелојалне конкуренције. Пошто имитација per se није забрањена, прописи о сузбијању нелојалне конкуренције биће повређени само у случају да се имитацијом изазива забуна или опасност од забуне у привредном промету, или у случају паразитског искоришћавања туђег рада.