TAJNI NADZOR KOMUNIKACIJE – USKLAĐENOST SA PRAKSOM EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA

U radu je reč o zaštiti prava na privatnost pri primeni tajnog nadzora komunikacije u krivičnom postupku. Brojni slučajevi iz prakse Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa čl. 8 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i zaštitom prava na privatnost ukazuju na značaj i složenost ovog pitanja. Efikasno i ekspeditivno dokazivanje najtežih oblika kriminaliteta može iziskivati ograničavanje prava na privatnost, ali standardi koji se tiču predvidljivosti, ograničavanja diskrecionih ovlašćenja i kontrole zakonitosti ne smeju pri tome biti zanemareni. U radu su predstavljeni standardi koje je osmislio Evropski sud za ljudska prava, te je proučavan stepen usklađenosti srpske regulative s njima. Autor nalazi da je jedan od ključnih problema neobaveštavanje zainteresovanog lica o primeni tajnog nadzora komunikacije, s obzirom na to da iz ovoga proizlazi nemogućnost ostvarivanja prava na žalbu, ali i nemogućnost da se na osnovu negativnih primera iz prakse unapredi postupanje nadležnih.