Милица Ковачевић
10.5937/AnaliPFB1402164K
У раду је реч о заштити права на приватност при примени тајног надзора комуникације у кривичном поступку. Бројни случајеви из праксе Европског суда за људска права у вези са чл. 8 Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода и заштитом права на приватност указују на значај и сложеност овог питања. Eфикасно и експедитивно доказивање најтежих облика криминалитета може изискивати ограничавање права на приватност, али стандарди који се тичу предвидљивости, ограничавања дискреционих овлашћења и контроле законитости не смеју при томе бити занемарени. У раду су представљени стандарди које је осмислио Европски суд за људска права, те је проучаван степен усклађености српске регулативе с њима. Аутор налази да је један од кључних проблема необавештавање заинтересованог лица о примени тајног надзора комуникације, с обзиром на то да из овога произлази немогућност остваривања права на жалбу, али и немогућност да се на основу негативних примера из праксе унапреди поступање надлежних.
Затворено за коментаре