СПРОВОЂЕЊЕ АГРАРНЕ РЕФОРМЕ У КРАЉЕВИНИ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА НА ПРИМЕРУ ВЕЛИКОГ ПОСЕДА СТРАНОГ ДРЖАВЉАНИНА

Једно од најважнијих питања у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца представљало је спровођење аграрне реформе. Аграрна реформа представљала је комплексну државну меру која је имала свој социјални, економски и политички аспект. Спровођење аграрне реформе на подручју Бачке и Баната имало је одређену везу са спољнополитичким односима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца са Мађарском и Румунијом. Један од елемената који су чинили ту везу било је потирање становништва – велепоседника Мађара из Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Мађарску, односно Срба из Мађарске у Краљевину СХС. Аграрним прописима донесеним у току спровођења аграрне реформе било је прописано да се велики посед страног држављанина, који од завршетка рата није живео у Краљевини СХС, а земљиште је напустио или издао у закуп, мора експроприсати у сврху аграрне реформе без обзира на површину. Велепоседници Мађари-оптанти развили су у Мађарској живу кампању против експропријације и деобе њихових поседа у процесу спровођења аграрне реформе у Краљевини СХС позивајући се на одредбе Тријанонског уговора о миру. На основу података из архивске грађе релевантних архивских фондова Архива Војводине, у раду је изложен интересантан случај експропријације великог поседа на подручју Бачке који је био у својини мађарског држављанина.