SLUČAJEVI „NESTALIH BEBA“: USTAVNI SUD vs. EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA?

Autorka komentara odluke Ustavnog suda u slučaju G. R. skreće pažnju da, iako su navodi i tvrdnje podnosioca ustavne žalbe u ovom slučaju bitno slični sa ocenama i stavovima Evropskog suda za ljudska prava u presudi Zorica Jovanović protiv Srbije, činjenice i okolnosti koje je utvrdio Ustavni sud u predmetu povodom ustavne žalbe G. R. bitno se razlikuju od činjeničnog stanja koje je utvrdio Evropski sud u predmetu Zorica Jovanović protiv Srbije. Stoga je prva i najvažnija posledica odluke Ustavnog suda o kojoj je bilo reči u ovom tekstu saznanje da svi slučajevi pritužbi roditelja – kako pred domaćim organima, tako i pred Evropskim sudom – navodno „nestalih beba“ nisu isti. Za razliku od činjeničnog stanja koje je Evropski sud utvrdio u presudi Zorica Jovanović protiv Srbije (telo sina podnositeljke predstavke nikada nije predato ni podnositeljki predstavke ni njenoj porodici, uzrok smrti nije nikada utvrđen, podnositeljka predstavke nije dobila izveštaj o obdukciji niti je obaveštena kada je i gde njen sin navodno sahranjen, a njegova smrt nije nikada zvanično prijavljena), iz dokumentacije koja je bila podneta Ustavnom sudu proizilazi da podnosilac ustavne žalbe nije mogao imati bilo kakve nedoumice povodom izveštaja o smrti svoje dece niti neizvesnosti u pogledu „presudnih činjeničnih i pravnih pitanja“ o tome šta se stvarno dogodilo sa njegovom decom. Ustavni sud je utvrdio je da su podnosiocu ustavne žalbe dostavljeni svi uredno vođeni medicinski protokoli sa podacima o zdravstvenom statusu prevremeno rođenih blizanaca, preduzetim dijagnostičkim i terapijskim procedurama, istorijama bolesti i otpusnim listama. Nažalost, i pored svih napora lekara da spasu dvoje prevremeno rođene dece, koja su rođena sa ozbiljnim deficitima osnovnih životnih funkcija, nastupila je njihova smrt. Ustavni sud je takođe utvrdio da su činjenice rođenja i smrti oboje dece uredno zabeležene u odgovarajućim registrima, kao i u Matičnoj knjizi rođenih i Matičnoj knjizi umrlih, da roditelji nisu odgovorili na poziv zdravstvene ustanove da sahrane svoju decu, te da postoje verodostojni dokazi da je sahrana obavljena u organizaciji i na trošak Instituta za neonatologiju, gde su deca lečena i gde je nastupio letalni ishod. Zbog toga je Ustavni sud zaključio da su u konkretnom slučaju neosnovane tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da nema nikakvu verodostojnu informaciju o tome šta se dogodilo njegovoj deci, te da je ustavna žalba neosnovana u pogledu tvrdnji o povredi prava na poštovanje porodičnog života iz čl. 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima.