RETROAKTIVNOST ZAKONA U PORESKOM PRAVU

U uporednom poreskom pravu u načelu važi pravilo da zakon nema povratni efekat; ono se može naći u ustavima ili izvedeno od strane ustavnih sudova iz principa pravne sigurnosti. Pitanje retroaktivnosti ne može se postaviti kod uvođenja poreza na imovinu, jer je tu predmet oporezivanja po prirodi stvari imovina kao rezultat akumulacije nepotrošenog dohotka iz prethodnih perioda. Istina, u mnogim pravnim sistemima dopuštena je retroaktivnost pod striktno postavljenim uslovima. Autori razlikuju retroaktivnost od retrospektivnosti, gde se, kod ove druge, koja je u načelu dopuštena, zakon primenjuje na buduće posledice oporezivog događaja koji se desio pre njegovog donošenja, i to bez prelaznog rešenja.

Analizirajući uticaj Radbruhovih vrednosti sadržanih u ideji prava na principe intertemporalnog prava, oni zaključuju da zabrana retroaktivnosti podrazumeva primat principa pravne sigurnosti, dok retrospektivnost u prvi plan stavlja principe svrsishodnosti i jednakosti. Ukazano je na stav Evropskog suda za ljudska prava da poreski zakon primenjen retroaktivno ne predstavlja per se povredu prava na neometano uživanje imovine, pri čemu Sud razrađuje uslove pod kojima bi takva primena mogla biti neproporcionalna. Pošto je Srbija i Crna Gora ratifikovala Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, ovakav stav Suda je relevantan za srpskog zakonodavca.