Чланак
сеп 30
Назад

ПРЕДУГОВОР ОБЕЗБЕЂЕН КАПАРОМ КОД УГОВОРА О ПРОМЕТУ НЕПОКРЕТНОСТИ У ПРАВУ СРБИЈЕ

Драгор Хибер

10.5937/AnaliPFB1803057H
САЖЕТАК /

Закључењу уговора о промету непокретности у правној пракси често претходи предуговор, а уговара се и капара, једнако и уз предуговор и уз коначни уговор. Обе установе, предуговор и капара, у теорији и пракси отварају бројна питања.

У тексту је анализирано о чему се странке морају сагласити да би настао предуговор, у којој се форми закључује и нарочито које су правне последице неизвршења обавезе да се закључи главни уговор. Код последњег, аутор сматра да је распрострањен став да ће у том случају судска пресуда заменити коначни уговор могуће прихватити само ако се повеже са принудним извршењем кондемнаторне одлуке којом се наређује закључење уговора, а не као непосредно дејство такве одлуке.

У анализи капаре уговорене уз предуговор у промету непокретности, разматрана су отворена питања, укључујући дозвољеност и целисходност таквог уговарања. У пракси се често капара у предуговору уговара за неиспуњење обавезе из коначног уговора, а не предуговора. Судови с правом такво уговарање ниште. Капара уз предуговор, истина, нема све карактеристике (функције) капаре, на пример, она се по природи ствари не може урачунати у испуњење. Испитивано је и, у светлу недоумица у судској пракси, да ли су правила o капари и одустаници диспозитивна, односно могу ли странке уговорити другачије.

Општи је закључак расправе да, мада је предуговор сложена и контроверзна установа и мада се разлози предуговарања могу остварити другим установама (одложним условом или роком на пример), с обзиром на традицију може остати установа уговорног права, али је корисно преиспитати и прецизирати правила о појединим питањима, као што су дејства и принудно остварење и друге последице. Што се капаре тиче, ма колико да је архаична и упоредно помало заборављена установа, у појединим случајевима још увек може бити корисна, посебно зато што се унапред даје а не дугује, и то ако се допусти да је странке, у границама правног поретка, прилагоде својим потребама.

ЧЛАНАК ЈЕ РАСПОЛОЖИВ НА /
Ћирилици  
РЕФЕРЕНЦЕ /
  • Atias, C., Droit civil – Les biens, Paris 201412.
  • Blagojević, B., Krulj, V., Komentar Zakona o obligacionim odnosima, I, Novi Sad 1983. (Blagojević, B., Krulj, V., Komentar Zakona o obligacionim odnosima, I, Novi Sad 1983)
  • Dika, M., Građansko ovršno pravo, I, Zagreb 2007.
  • Douville, T. (dir.), L’Ordonnance n°2016–131, 10. 2. 2016. (portant réforme du droit des contrats, du régime général et de la preuve des obligations), 2016.
  • Dumitrache, B., „Commentaire introductif au Livre V. Des Obligation. Titres I à X relatifs aux obligations en général“, Nouveau Code civil Roumain: traduction commentee (red. D. Borcan, M. Ciuruc), Juriscope Dalloz, 2011.
  • Đorđević, Ž., Stanković, V., Obligaciono pravo, Beograd 1987. (Đorđević, Ž., Stanković, V., Obligaciono pravo, Beograd 1987)
  • Gavella, N., Stvarno pravo, Zagreb 20072.
  • Gams, A., Uvod u građansko pravo, Beograd 1979. (Gams, A., Uvod u građansko pravo, Beograd 1979)
  • Gams, A., Osnovi stvarnog prava, Beograd 19716. (Gams, A., Osnovi stvarnog prava, Beograd 19716)
  • Ghestin, J., Loiseau, G., Serinet, Y-M., La formation du contrat, Tome I: Le contrat – le consetemnt, Paris 2013.
  • Georgijević, G., „Predugovor“, Pravni život 10/2004. (Georgijević, G., „Predugovor“, Pravni život 10/2004)
  • Gorenc, V., Komentar zakona o obveznim odnosima, I, Zagreb 2014.
  • Hiber, D., Živković, M., Obezbeđenje i učvršćenje potraživanja, Beograd 2015. (Hiber, D., Živković, M., Obezbeđenje i učvršćenje potraživanja, Beograd 2015)
  • Karanikić Mirić, M., „Ugovorena forma ugovora o otuđenju nepokretnosti“, Srpska politička misao 2/2015. (Karanikić Mirić, M., „Ugovorena forma ugovora o otuđenju nepokretnosti“, Srpska politička misao 2/2015)
  • Larroumet, C., Bros, S., Les obligations. Le contrat, Paris 20168.
  • Marković, L., Obligaciono pravo, Beograd 1997. (Marković, L., Obligaciono pravo, Beograd 1997)
  • Malaurie, Ph., Aynès, L., Stofffel-Munck, P., Droit civil, Les Obligations, Paris 20094.
  • Malinvaud, P., Droit des obligationes, Paris 2007.
  • Milošević, LJ., Obligaciono pravo, Beograd 1977. (Milošević, Lj., Obligaciono pravo, Beograd 1977)
  • Milošević, M., Rimsko pravo, Beograd 2007. (Milošević, M., Rimsko pravo, Beograd 2007)
  • Orlić, M., Zaključenje ugovora, Beograd 1993. (Orlić, M., Zaključenje ugovora, Beograd 1993)
  • Perović, S., Obligaciono pravo, Beograd 1990. (Perović, S., Obligaciono pravo, Beograd 1990)
  • Perović, S., Stojanović, D., Komentar Zakona o obligacionim odnosima, I, Gornji Milanovac – Kragujevac 1980. (Perović, S., Stojanović, D., Komentar Zakona o obligacionim odnosima, I, Gornji Milanovac – Kragujevac 1980)
  • Radišić, J., Obligaciono pravo, Beograd 2004. (Radišić, J., Obligaciono pravo, Beograd 2004)
  • Reiner, G., „Le processus de formation du contrat dans le projet d’ordonnance de la Chancellerie – quelques commentaires“, La réforme du droit des obligations en France, 5èmes journées franco-allemandes (dir. R. Schulze et al.), Paris 2015.
  • Salma, J., Obligaciono pravo, Novi Sad 2004. (Salma, J., Obligaciono pravo, Novi Sad 2004)
  • Stanković, O., Vodinelić V., Uvod u građansko pravo, Beograd 1996. (Stanković, O., Vodinelić V., Uvod u građansko pravo, Beograd 1996)
  • Stanković, O., Orlić, M., Stvarno pravo, Beograd 1999. (Stanković, O., Orlić, M., Stvarno pravo, Beograd 1999)
  • Stoffel, W., „La promesse de contracter en droit suisse“, Recueil des travaux présentés aux deuxième journées juridiques yougoslavo – suisse, Zürich 1986.
  • Thévenoz, L., Werro F. (eds.), Commentare romand, Code des obligations, Genève 2006.
  • Tešić, N., „O značaju forme za promet nepokretnosti – analiza sudske prakse pre uvođenja javnobeležničkog zapisa u srpsko pravo“, Usklađivanje poslovnog prava Srbije s pravom Evropske unije (ur. V. Radović), Beograd 2014. (Tešić, N., „O značaju forme za promet nepokretnosti – analiza sudske prakse pre uvođenja javnobeležničkog zapisa u srpsko pravo“, Usklađivanje poslovnog prava Srbije s pravom Evropske unije (ur. V. Radović), Beograd 2014)
  • Tercier, P. (avec la collabration de K. Devaud), Le droit des obligations, Genève – Zurich – Bâle 2009.
  • Vizner, B., Komentar zakona o obveznim (obligacionim) odnosima, Zagreb 1978.
  • Vodinelić, V., Građansko pravo – Uvod u građansko pravo i Opšti deo građanskog prava, Beograd 2012. (Vodinelić, V., Građansko pravo – Uvod u građansko pravo i Opšti deo građanskog prava, Beograd 2012)
  • Von Bar, C., Clive, E. (eds.), Principles, Definitions and Model Rules of European Private Law, Based in part on a revised version of the Principles of European Law, III, Oxford 2009.