POBIJANJE UGOVORA O JEMSTVU U STEČAJNOM POSTUPKU

Sudska praksa u Srbiji se oštro podelila oko pitanja da li je ugovor o jemstvu ugovor bez naknade, koji se može pobijati bez daljih uslova, kada jemac padne u stečaj, ili je u pitanju teretan ugovor.

Pitanje teretnosti ugovora o jemstvu je inače sporno u teoriji. Po jednom mišljenju, ovaj ugovor je uvek dobročin, jer nasuprot jemčevoj obavezi ne stoji korist koju jemac može očekivati od druge ugovorne strane, poverioca. Po drugom, to je (gotovo) uvek teretan ugovor, jer zaključujući ga, jemac nema nameru darežljivosti (intentio liberalis). Brojna i nijansirana su shvatanja koja se grade na analizi odnosa između jemca i dužnika zasnivaju se na argumentu da je jemstvo ugovor bez naknade ako je u odnosu na glavnog dužnika (a ne poverioca) postojala intentio liberalis.

U našoj literaturi doskora za ovo pitanje nije bilo mnogo intere­sovanja. U jednom od retkih napisa na ovu temu osnovno stanovište je da je jemstvo posao bez naknade, jer poverilac ne daje jemcu nikakvu protivnaknadu. Izuzetak može biti, po okolnostima slučaja, jemstvo matičnog društva za obavezu zavisnog, ako je ono davanjem jemstva opravdano očekivalo korist u vidu povećanja vrednosti akcija. Ovo shvatanje je kao savetodavno prihvaćeno od strane privrednih sudova.

Suprotno, u ovom članku se brani stav, prvo, da se teretnost jemstva mora procenjivati prema odnosu jemca i glavnog dužnika, a ne jemca i poverioca, da je jemstvo po pravilu teretno, već zbog toga što jemac očekuje da će po osnovu subrogacije ostvariti od dužnika ono što eventualno poveriocu plati na ime dužnikovog duga, a da će izuzetno biti besteretno ako postoji intentio liberalis prema glavnom dužniku. To, međutim, ne znači da se jemac odriče prava da zahteva od dužnika plaćeno, jer bi to bio indirektan poklon a ne jemstvo, već da ne postoji naknada za jemčenje, direktna ili indirektna, korist koju jemac od zaključenja ugovora o jemstvu od glavnog dužnika očekuje.