ПОБИЈАЊЕ УГОВОРА О ЈЕМСТВУ У СТЕЧАЈНОМ ПОСТУПКУ

Судска пракса у Србији се оштро поделила око питања да ли је уговор о јемству уговор без накнаде, који се може побијати без даљих услова, када јемац падне у стечај, или је у питању теретан уговор.

Питање теретности уговора о јемству је иначе спорно у теорији. По једном мишљењу, овај уговор је увек доброчин, јер насупрот јемчевој обавези не стоји корист коју јемац може очекивати од друге уговорне стране, повериоца. По другом, то је (готово) увек теретан уговор, јер закључујући га, јемац нема намеру дарежљивости (intentio liberalis). Бројна и нијансирана су схватања која се граде на анализи односа између јемца и дужника заснивају се на аргументу да је јемство уговор без накнаде ако је у односу на главног дужника (а не повериоца) постојала intentio liberalis.

У нашој литератури доскора за ово питање није било много интере­совања. У једном од ретких написа на ову тему основно становиште је да је јемство посао без накнаде, јер поверилац не даје јемцу никакву противнакнаду. Изузетак може бити, по околностима случаја, јемство матичног друштва за обавезу зависног, ако је оно давањем јемства оправдано очекивало корист у виду повећања вредности акција. Ово схватање је као саветодавно прихваћено од стране привредних судова.

Супротно, у овом чланку се брани став, прво, да се теретност јемства мора процењивати према односу јемца и главног дужника, а не јемца и повериоца, да је јемство по правилу теретно, већ због тога што јемац очекује да ће по основу суброгације остварити од дужника оно што евентуално повериоцу плати на име дужниковог дуга, а да ће изузетно бити бестеретно ако постоји intentio liberalis према главном дужнику. То, међутим, не значи да се јемац одриче права да захтева од дужника плаћено, јер би то био индиректан поклон а не јемство, већ да не постоји накнада за јемчење, директна или индиректна, корист коју јемац од закључења уговора о јемству од главног дужника очекује.