Владимир Атељевић
10.5937/AnaliPFB1803291A
Давно научене лекције о Европској унији (ЕУ) говоре да то није организација чврсте моћи (hard power). Та чињеница ни по чему не умањује вредност ни значај њеног постојања. Штавише, двадесет осам држава чланица у највећем броју области деловања виде ЕУ као најбољи формат да се заједничком акцијом уради више и делотворније него појединачним напорима чланица. Поједностављено говорећи, за своје чланице ЕУ је јача као целина него као пуки збир делова. Истовремено, поменутих двадесет осам држава појединачно или групно се суочава са скупом заједничких изазова, ризика и претњи по европску безбедност. Те групе разлога мотивишу ЕУ да дефинише заједничке спољнополитичке и безбедносне приоритете, а један од основних је мултилатерализам у деловању. За ауторе и доносиоце Глобалне стратегије ЕУ, као спољнополитичке и безбедносне стратегије, то је један од начина да се ЕУ у међународним односима учини утицајном и да се достигну њени циљеви међународног деловања наведени у члану 2 Лисабонског уговора. У средишту таквог система су Уједињене нације (УН) и то се потврђује у тексту Глобалне стратегије ЕУ.
Да ли заиста односи ЕУ и УН садрже потенцијал мултипликације утицаја, али и платформу за остваривање циљева обе организације на међународној сцени, и како ти односи изгледају у савременој и историјској ретроспективи основни су предмет и садржај овог текста.
- Barkin, J. S., International Organization: Theories and Institutions, Palgrave Macmillan, New York 2006.
- Blockmans, S., Wessel, R., The European Union and Peaceful Settlement of Disputes in its Neighbourhood: the Emergence of a New Regional Security Actor?, Hart Publishing, Oxford 2011.
- Bothe, M., „The Legitimacy of the Use of Force to Protect Peoples and Minorities“, Peoples and Minorities in International Law (ed. C. Brolmann), Brill, Dordrecht 1993.
- Cîrlig, C., „EU-UN cooperation in peacekeeping and crisis management, Briefing“, European Parliamentary Research Service PE 572.783/2015.
- David Francis, The Regional Impact of the Armed Conflict and French Intervention in Mali, Norwegian Peacebuilding Resource Center, 2013, http://www.operationspaix.net/DATA/ DOCUMENT/7911~v~The_regional_impact_of_the_armed_conflict_and_French_intervention_in_Mali.pdf, 1. maj 2018.
- Grevi, G., de Vasconcelos, A., Partnerships for Effective Multilateralism, EU Institute for Security Studies, Paris 2008.
- Hoffmeister, F., The European Union and the Peaceful Settlement of International Disputes, Oxford University Press, Oxford 2012.
- Milisavljević, B., Nove mirovne misije Organizacije Ujedinjenih nacija, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2007.
- Mingst, K., Karns M., Dilemmas in World Politics, The United Nations in the 21st Century, Westview Press, Boulder, Colorado 2011.
- Račić, O., Ujedinjene nacije između moći i prava, Službeni glasnik, Beograd 2010.
- Rumelili, B., „The European Union’s Impact on the Greek-Turkish Conflict“, Working Papers Series in EU Border Conflicts Studies, University of Birmingham 6/2004.
- Sands, Ph., Klein, P., Bowett’s Law of International Institutions, Sweet and Maxwell, 20096.
- Schweigman, D., Authority of the Security Council under Chapter VII of the UN Charter: Legal Limits and the Role of the International Court of Justice, Kluwer Law International, Boston, Massachusetts 2001.
- Schermers, H., Blokke, N., International Institutional Law: Unity Within Diversity, Martinus Nijhoff Publishers, Leiden – Boston 20115.
- Simić, Ž., Janković, A., Kipar istorijat ujedinjenja, Svet knjige, Beograd 2015.
- Sola, N. F., „The European Union as a Regional Organization within the Meaning of the UN Charter“, Polish Yearbook of International Law 2013.
- Ujvari, B., „The Global Strategy – reinvigorating the EU’s multilateral agenda?“, Security Policy Brief 69/2016.
- Van Vooren, B., Blockmans, S., Wouters, J., The EU’s Role in Global Governance: The Legal Dimension, Oxford University Press, Oxford 2013.
Затворено за коментаре