O NASTANKU MERA BEZBEDNOSTI KAO KRIVIČNIH SANKCIJA

Autor se u radu bavi analizom ideja na osnovu kojih će se razviti doktrina o merama bezbednosti kao savremenim krivičnim sankcijama.

Svoje izlaganje započinje navođenjem i tumačenjem Protagorinog i Platonovog shvatanja kojima se nastoji opravdati državno kažnjavanje. Na tragu ideje koja je doprinela nastanku mera bezbednosti kao savremenih krivičnih sankcija autor potom razmatra pojedine srednjovekovne izvore prava, a zatim analizira određene zakonske odredbe iz kasnijeg perioda kojima su ustanovljene takozvane eliminatorne mere bezbednosti.

U centralnom delu rada navode se i tumače oni stavovi klasične, pozitivne i sociološke škole krivičnog prava koji su u vezi sa osnovnim predmetom proučavanja u radu. Naročit značaj autor pridaje učenju ove poslednje škole, pod čijim uticajem su na samom početku dvadesetog veka u većini evropskih krivičnih zakonodavstava uvedene mere bezbednosti.

Na kraju autor zaključuje da su mere bezbednosti, bez obzira na njihovu dalju sudbinu u budućem razvoju krivičnog prava evropskih zemalja, u trenutku njihovog unošenja u evropska krivična zakonodavstva s početka dvadesetog veka bile zamišljene kao izrazito humane krivične sankcije, kojima je ostvaren pokušaj da se čovečnijim pristupom prema učiniocima krivičnih dela i samo društvo učini boljim i humanijim.