О НАСТАНКУ МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ КАО КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА

Аутор се у раду бави анализом идеја на основу којих ће се развити доктрина о мерама безбедности као савременим кривичним санкцијама.

Своје излагањe започиње навођењем и тумачењем Протагориног и Платоновог схватања којима се настоји оправдати државно кажњавање. На трагу идеје која је допринела настанку мера безбедности као савремених кривичних санкција аутор потом разматра поједине средњовековне изворе права, а затим анализира одређене законске одредбе из каснијег периода којима су установљене такозване елиминаторне мере безбедности.

У централном делу рада наводе се и тумаче они ставови класичне, позитивне и социолошке школе кривичног права који су у вези са основним предметом проучавања у раду. Нарочит значај аутор придаје учењу ове последње школе, под чијим утицајем су на самом почетку двадесетог века у већини европских кривичних законодавстава уведене мере безбедности.

На крају аутор закључује да су мере безбедности, без обзира на њихову даљу судбину у будућем развоју кривичног права европских земаља, у тренутку њиховог уношења у европска кривична законодавства с почетка двадесетог века биле замишљене као изразито хумане кривичне санкције, којима је остварен покушај да се човечнијим приступом према учиниоцима кривичних дела и само друштво учини бољим и хуманијим.