Boris Begović
10.5937/AnaliPFB1501023B
Cilj rada je da istraži odnos između ekonomske nejednakosti i društvenog blagostanja, polazeći od pretpostavke da smer uzročno-posledične veze ide od ekonomske nejednakosti ka društvenom blagostanju. Standardni konceptualni okvir ekonomske nauke obogaćen je interpersonalnom funkcijom individualnog blagostanja, kako bi se sagledali efekti ekonomske nejednakosti na nivo društvenog blagostanja. Pokazalo se da ne može da se dođe do jednoznačnog teorijskog nalaza, već da razlike u preferencijama pojedinaca u ovom pogledu treba da se empirijski istraže. Analiza posledica nejednakosti na privredni rast, što znači dinamiku društvenog blagostanja, pokazala je da postoje brojni mehanizmi uzročno-posledične veze s protivrečnim smerom dejstva. Najznačajniji mehanizam kojim ekonomska nejednakost ubrzava privredni rast jeste povećanje stope štednje i investicija, dok je najznačajniji mehanizam kojim ga usporava onaj koji umanjuje investicije u ljudski kapital. Stoga se ne može doneti jednoznačan teorijski zaključak ni u ovom pogledu. Ipak, savremena teorija privrednog rasta pokazala je da je za rast, pa time i uvećanje društvenog blagostanja najopasnija nejednakost tretmana, koja se svodi na neravnopravnost, budući da se takva nejednakost uslovljava znatnu alokativnu neefikasnost.
Zatvoreno za komentare