Борис Беговић
10.5937/AnaliPFB1501023B
Циљ рада је да истражи однос између економске неједнакости и друштвеног благостања, полазећи од претпоставке да смер узрочно-последичне везе иде од економске неједнакости ка друштвеном благостању. Стандардни концептуални оквир економске науке обогаћен је интерперсоналном функцијом индивидуалног благостања, како би се сагледали ефекти економске неједнакости на ниво друштвеног благостања. Показало се да не може да се дође до једнозначног теоријског налаза, већ да разлике у преференцијама појединаца у овом погледу треба да се емпиријски истраже. Анализа последица неједнакости на привредни раст, што значи динамику друштвеног благостања, показала је да постоје бројни механизми узрочно-последичне везе с противречним смером дејства. Најзначајнији механизам којим економска неједнакост убрзава привредни раст јесте повећање стопе штедње и инвестиција, док је најзначајнији механизам којим га успорава онај који умањује инвестиције у људски капитал. Стога се не може донети једнозначан теоријски закључак ни у овом погледу. Ипак, савремена теорија привредног раста показала је да је за раст, па тиме и увећање друштвеног благостања најопаснија неједнакост третмана, која се своди на неравноправност, будући да се таква неједнакост условљава знатну алокативну неефикасност.
Затворено за коментаре