Članak
sep 30
Nazad

NOVACIJA KAO NAČIN PRESTANKA OBLIGACIJA

Marko Perović

10.5937/AnaliPFB1703167P
SAŽETAK /

Zakon o obligacionim odnosima reguliše brojne načine prestanka jedne punovažne obligacije. Među njima se tradicionalno nalazi i novacija (prenov) koja podrazumeva saglasnost volja poverioca i dužnika da svoju postojeću obavezu zamene novom, i ako nova obaveza ima različit predmet ili različit osnov. Za razliku od drugih načina prestanka obligacija, novacijom se gasi postojeći obligacioni odnos između poverioca i dužnika, ali tako da  istovremeno među njima nastaje novi obigacioni odnos koji se u odnosu na prethodni, razlikuje u predmetu ili pravnom osnovu. Ovim svojstvima novacija se razlikuje od zamene ispunjenja (datio in solutum) gde se menja predmet jedne iste obaveze bez nastanka nove obligacije.

S druge strane, novacija je u najvećem broju savremenih kodifikacija građanskog prava dobila uže polje primene u odnosu na klasično rimsko pravo gde je obuhvatala, ne samo predmet i osnov, već i promenu subjekata u postojećem obligacionom odnosu. To je slučaj i sa našim pravom koje promenu subjekata reguliše posebnim ustanovama koje imaju svoje imenovane uslove i pravna dejstva. To su, cesija kojom se vrši ugovorno ustupanje potraživanja novom poveriocu, odnosno preuzimanje duga gde dolazi do promene na strani dužnika koje se vrši ugovorom između starog dužnika i preuzimaoca, na koji je pristao poverilac.

Na taj način, novacija u našem pravu, kao i u većini komparativnih pravnih sistema, ima uže polje primene, ali i pored toga, ona zauzima značajno mesto u nizu drugih načina prestanka obligacija. U prilog ove konstatacije, u radu su izloženi odgovarajući teorijski argumenti kao i praktičan značaj novacije.

ČLANAK JE RASPOLOŽIV NA /
Ćirilici  
REFERENCE /
  • Aranđelović, D., Osnovi obligacionog prava, Opšti deo, Beograd 1936.
  • Blagojević B., Krulj V. (red.), Komentar Zakona o obligacionim odnosima, knjiga I, Savremena administracija, Beograd 1983².
  • Bogojević Gluščević, N., Izvori za rimsko obligaciono pravo, Podgorica 1997.
  • Bujuklić, Ž., Rimsko privatno pravo, Beograd 2013.
  • Carbonnier, J., Droit civil, volume II, Quadrige/PUF, Paris 2004.
  • Cendrier, A., Les effets de l’obligation naturelle a l’encontre des créanciers civiles, Paris 1932.
  • Čubinski, A., „Prirodne obaveze i njihova suština“, Branič 6/1925.
  • Danilović, J., Stanojević, O., Tekstovi iz rimskog prava, Beograd 2003.
  • Delebecque, P., Pansier,F. J., Droit des Obligations Litec, Paris 2005.
  • Douville, T. et al., La réforme du Droit des contrats Commentaire article par article Ordonnance du 10 février 2016 portant réforme du droit des contrats du régime général et de la preuve des obligations, Gualino édi-teur, Lextenso éditions, 2016.
  • Đorđević, Ž., Stanković, V., Obligaciono pravo, Savremena admi­nistracija, Beograd 1974.
  • Gobert, M., Essai sur le rôle de l’obligation naturelle, Paris 1957.
  • Horvat, M., Rimsko pravo, Zagreb 1967.
  • Konstantinović, M., Obligacije i ugovori, Skica za zakonik o obligacijama i ugovorima, Pravni fakultet u Beogra-du, Beograd 1969.
  • Konstantinović, M., Obligaciono pravo (skripta), Beograd 1959.
  • Korošec, V., Rimsko pravo, Ljubljana 2002.
  • Loza, B., Obligaciono pravo, opšti dio, Sarajevo 1951.
  • Malaurie, P., L’ordre public et le contrat, Reims 1953.
  • Malenica, A., Rimsko pravo, Novi Sad 1995.
  • Marković, B., „Poštenje i moral u pravu“, Arhiv za pravne i dru­štvene nauke, 1922.
  • Marković, L., Obligaciono pravo, Službeni list SRJ, Beograd 1997.
  • Marty, G., Raynaud, P., Droit civil, Tome II, Les Obligations, Sirey, Paris 1962.
  • Massol, H., De l’obligation naturelle en droit romain et en droit français, Paris 1958.
  • Milošević, Lj., Obligaciono pravo, Naučna knjiga, Beograd 1966.
  • Milošević, M., Rimsko pravo, Nomos, Beograd 2005.
  • Mojović, N., Rimsko pravo, knjiga I, Istorija rimskog prava, Pravni fakultet Banja Luka 2008.
  • Morait, B., Obligaciono pravo, Komesgrafika, Banja Luka 2010.
  • Pavlović, Đ., O obveznostima i ugovorima uopšte, Beograd 1869.
  • Perović, S., Zabranjeni ugovori, Beograd 1975.
  • Perović S., Stojanović D. (red.), Komentar Zakona o obligacionim odnosima knjiga I, Pravni fakultet, Kragujevac 1980. (Perović S., Stojanović D. (red.), Komentar Zakona o obligacionim od­nosima, knjiga I, Pravni fakultet, Kragujevac 1980)
  • Perović, S., Obligaciono pravo, Službeni list Jugoslavije, Beograd 1986.
  • Planiol, M., Ripert, G., Traité élémentaire de droit civil, Tome II, Libraire générale de droit, Paris 1931.
  • Radišić, J., Obligaciono pravo, Nomos, Beograd 2004.
  • Ripert, G., La règle morale dans les obligations civiles, Paris 1949.
  • Romac, A., Rimsko pravo, Zagreb 2007.
  • Romac, A., Rječnik rimskog prava, Zagreb 1983.
  • Saiget, J., Le contrat immoral, Paris 1939.
  • Simon, A., L’ordre public en droit privé, Rennes 1941.
  • Stanojević, O., Rimsko pravo, Pravni fakultet u Beogradu, Beograd 1997.
  • Stanojević, O., „Sadržina i predmet obligacionog odnosa“, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu 5–6/1971.
  • Stojanović, D., „Sloboda ugovaranja i javni poredak“, Arhiv za pravne i društvene nauke, 1968.
  • Stojčević, D., Rimsko privatno pravo, Savremena adiministracija, Beograd 1985.
  • Terré, F., Simler, P., Lequette Y., Droit civil, Les obligations, Dalloz, Paris 2002.
  • Hiber, D., „Promena poverioca ili novacija i zastarelost“, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu 2/2013.
  • Weill, A., Droit civil, Les Obligations, Dalloz, Paris 1971.