KRITIČKI OSVRT NA SRODNOPRAVNU ZAŠTITU IZDAVAČA: ZAŠTITA PRIVREDNOG ILI KULTURNOG PODUHVATA

U radu se razmatraju pravnopolitički razlozi za propisivanje različitih oblika srodnopravne zaštite izdavača koji postoje u domaćem i uporednom pravu: prava prvog izdavača slobodnog dela, prava izdavača štampanog izdanja na posebnu naknadu, prava izdavača naučnog i kritičkog izdanja slobodnog dela, i prava izdavača na naknadu za interaktivno činjenje dostupnim odlomaka vesti i srodnih intelektualnih dobara. Ukazuje se na neophodnost zasebnog normiranja različitih oblika srodnopravne zaštite, pri čemu se ističe postojanje različitog predmeta, sadržine i subjekta zaštite. Iako su, po pravilu, oblici srodnopravne zaštite izdavača propisani s ciljem zaštite preduzetog privrednog poduhvata, u radu se ukazuje i na određene razloge kulturne politike koji su rukovodili zakonodavca prilikom propisivanja zaštite izdavača slobodnih dela, budući da se ovaj vid zadiranja u javni domen pravda potrebom pružanja satisfakcije licu koje je učinilo dostupnim javnosti određeno autorsko delo. Najzad, u radu se zaključuje da je zaštita izdavača u pogledu interaktivnog činjenja dostupnim odlomaka vesti i drugih srodnih intelektualnih dobara propisana prevashodno s ciljem suzbijanja nelojalne konkurencije, što predstavlja specifičnost ovog srodnog prava izdavača.