Чланак
мар 30
Назад

ХУТМАНИ СРПСКОГ СРЕДЊОВЕКОВНОГ ПРАВА

Андреја Катанчевић

10.51204/Anali_PFBU_22205A
САЖЕТАК /

Тема рада је установа хутмана у српском средњовековном рударском праву. Прво питање на које се даје одговор јесте у којој мери је она плод трансплантације саских обичаја у српско право. Други циљ рада је да се одреде овлашћења и дужности хутмана, као и начин њиховог избора или постављења.

Како резултати показују, Законик о рудницима деспота Стефана познаје два института хутмана. Први је помоћни орган урбарара, који са њим мери земљу и поставља границе експлоатационих поља приликом додељивања концесије и приликом пробоја, за шта наплаћује таксе. Вероватно је да га је постављао цариник закупац регалних права. Друга установа је надзорник појединачног рудника, који евидентира чланове рударског ортачког друштва, прима њихове уплате трошкова, вероватно води рачуна и о правичном, уредном и уговореном обављању осталих послова у руднику, а ангажују га ортаци.

У раду су примењени језичко, системско и историјско тумачење, упоредни метод и регресивна анализа.

ЧЛАНАК ЈЕ РАСПОЛОЖИВ НА /
Ћирилици   Латиници  
РЕФЕРЕНЦЕ /
  1. Беговић, Мехмед. 1971. Рударска баштина у Србији у XV и XVI веку. Глас САНУ 280: 1‒66.
  2. Beldiceanu, Nicoarǎ. 1964. Les actes des premiers sultans consevés dans les manuscrits turcs de la Bibliothèque nationale à Paris. Vol. 2. Règlements miniers 1390–1512. Paris: Mouton et Co. https://doi.org/10.1515/9783112318485
  3. Codex diplomaticus Arpadianus continuatus. 1862. Pest: Eggenberger Ferdinánd Akademiai.
  4. Ћирковић, Сима. 2002. Предузетништво и рударско право. Старо српско рударство. Београд: Вукова задужбина ‒ Нови Сад: Прометеј.
  5. Ћирковић, Сима. 2005. Латинички препис Рударског законика деспота Стефана Лазаревића: увод, текст, превод и коментари. Београд.
  6. Динић, Михаило. 1955. За историју рударства у средњовековној Србији и Босни. I део. Београд: Српска академија наука.
  7. Динић, Михаило. 1962. За историју рударства у средњовековној Србији и Босни. II део. Београд: Српска академија наука.
  8. Ermisch, Hubert. 1886. Urkundenbuch der Stadt Freiberg in Sachsen. Vol. 2. Bergbau, Bergrecht, Münze. Leipzig: Giesecke & Devrient.
  9. Grimm, Jacob, Grimm, Wilhelm. 1877. Deutsches Wörterbuch. Vol. 4, 2. Leipzig: Hirzel Verlag.
  10. Катанчевић, Андреја. 2016. Датирање Законика о рудницима деспота Стефана и садржина његовог ћириличног преписа. Српска политичка мисао 1: 221‒237.
  11. Катанчевић, Андреја. 2020а. Институт урбарара у средњовековној Србији. Баштина 51: 263‒279.
  12. Катанчевић, Андреја. 2020б. Закуп царина у средњовековној Србији. Νομοφύλαξ. Зборник радова у част Срђана Шаркића, ур. Тaмара Илић, Марко Божић. Београд: Правни факултет Универзитета Унион у Београду, ЈП „Службени гласник“: 253–268.
  13. Катанчевић, Андреја. 2020в. Право на рударском земљишту у средњовековној Србији. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду 3/2020: 1065–1078.
  14. Kachelmann, Johann. 1855. Geschichten der ungarischen Bergstädte und ihrer Umgebung. Schemnitz: Franz Lorber.
  15. Марковић, Биљана. 1985. Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића: превод и правноисторијска студија. Београд: Српска академија наука и уметности.
  16. Радојчић, Никола. 1962. Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића. Београд: Научно дело.
  17. Rizaj, Skender. 1968. Rudarstvo Kosova i susednih krajeva od XV do XVII veka. Priština: Zajednica naučnih ustanova Kosova i Metohije.
  18. Скарић, Владислав. 1936. Стари турски рукопис о рударским пословима и терминологији. Београд: Српска краљевска академија.
  19. Скарић, Владислав. 1939. Старо рударско право и техника у Србији и Босни. Београд: Српска краљевска академија.
  20. Spaho, Fehim. 1913. Turski rudarski zakoni. Glasnik zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini 25: 1‒194.
  21. Veith, Heinrich. 1871. Deutsches Bergwörterbuch mit Belegen. Vol. 1.2. Breslau: Verlag von Wilh. Gottl. Korn.
  22. Zycha, Adolf. 1900. Das böhmische bergrecht des mittelalters auf grundlage des bergrechts von Iglau. Vol. II. Die Geschichte des Iglauer Bergrechts und die böhmische Bergwerksverfassung. Berlin: Verlag von Franz Vahlen.