ДЕЛО МАЛОГ ЗНАЧАЈА И СТВАРНО КАЈАЊЕ У КРИВИЧНОМ ЗАКОНИКУ

Аутор у раду разматра однос између института дело малог значаја и стварног кајања, односно питање могућности да се код последичних кривичних дела у случају стварног кајања учиниоца сматра да је испуњен услов за примену института дело малог значаја који се састоји у томе да су последице кривичног дела незнатне. У датом контексту, прво су анализирани услови за примену дела малог значаја и констатовано је да је у питању институт чија примена је оправдана искључиво у случају тзв. багателних кривичних дела. Након тога, институт стварног кајања разматран је како са материјалноправног, тако и са процесноправног аспекта, који у суштини представља примену начела опортунитета кривичног гоњења. Потом је указано на сличности које на плану регулисања овог института постоје између решења у српском и немачком законодавству. Закључено је да питање конкуренције материјалноправних и процесноправних института којима се остварује иста сврха – растерећење кривичног правосуђа, а с обзиром на природу њихове функционале везе, увек треба решавати у корист примене одредаба материјалног кривичног права. Међутим, уколико, као у случају дела малог значаја, за тако нешто постоји криминално-политичко оправдање, онда по узору на друга европска кривична законодавства, треба размишљти у правцу укидања датог института кривичног права и потпунијег афирмисања одговарајућих, тзв. диверзионих процесноправних механизама.