УТИЦАЈ САВЕСНОСТИ ПОВЕРИОЦА НА ПОСЛЕДИЦЕ НЕОСНОВАНИХ РАСКИДА УГОВОРА

Овим чланком ауторка настоји да скрене пажњу на проблеме које у пракси стварају тзв. неосновани раскиди, али и на потребу стварања јединствене праксе у погледу њиховог санкционисања. У постојећој доктрини на низ питања нема одговора, а поједини усамљени покушаји теоријског објашњења ове појаве остају у сенци појединачних судских/арбитражних спорова, без тежње ка суштинском решавању проблема. Ауторка у тексту настоји указати на неопходност квалификовања неоснованог раскида као повреде уговора, али и испитивања последица које из те повреде настају. Питање које, међутим, поставља, а које је и разлог настанка овог чланака јесте: да ли савесност повериоца утиче на последице неоснованих раскида, то јест да ли она представља „олакшавајућу околност“? Другим речима, да ли повериочева несавесност јесте неопходан услов за настанак неких последица?