Наташа Петровић Томић
10.5937/AnaliPFB1402086T
Ефикасно решавање потрошачких спорова доприноси јачању заштите потрошача. Како пораст броја потрошачких уговора нужно утиче на повећање потрошачких спорова, то постоји интерес да се развијају алтернативни методи њиховог решавања. Чланак је посвећен питању арбитрабилности потрошачких спорова. Већ на почетку указује се на разлику у приступу арбитражи између европског и америчког права. Пошавши од премисе да је класична (трговачка) арбитража a priori неприлагођена потрошачким споровима, ауторка се залаже за увођење специфичне потрошачке арбитраже. Највећи део рада бави се обележјима предложене потрошачке арбитраже у функцији спречавања да се арбитражна клаузула огласи неправичном због нарушавања уговорне равнотеже на штету потрошача. Наглашен је значај слободног и информисаног пристанка потрошача на арбитражну клаузулу. У закључку се износи став Европског суда правде потврђен у неколико случајева да национални судови имају дужност да ex officio пазе на неправични карактер арбитражне клаузуле садржане у потрошачким уговорима.
Затворено за коментаре